ХРВАТСКА НЕ ДИЈЕЛИ САМО ЦРНОЈ ГОРИ ЛЕКЦИЈЕ: „Европа је чопор кућних мачака, свака ће отићи на своју страну, нису то вукови“!
(фото:ИН4С)
Хрватски председник Зоран Милановић оштро је данас критиковао безбедносну политику Европске уније, коју је назвао „чопором кућних мачака“, а председницу Европске комисије Фон дер Лајен назвао „чиновиником“.
„Хрватска је држава, историјски идентитет јој не дозвољава да води заједничку спољну политику с Естонијом и Португалом, то је ван памети. Урсула фон дер Лајен је чиновник, за мене нема ауторитет. Променила се безбедносна ситуација и грабеж моћи“, рекао је Милановић.
О позиву израелског амбасадора Гари Kорена на разговор на Пантовчак, Милановић је рекао да је могао да се не одазове и да су његови сарадници све о томе рекли.
„Туђе инфекције и бациле не желимо у Хрватској, ни иранске ни израелске. Ово је Загреб, браћо, а не Тел Авив. Нека се господа с тиме у складу изволе понашати, ако неће, то значи да их влада толерише. Тај чиновник из Тел Авива или одакле већ, рекао је да је то (иранска Амбасада) терористичка јазбина усред Загреба. Хајде да их ми растерамо, не треба нам израелски амбасадор, ционист, то ми не треба. Ако је то тако? Је ли тако?“, упитао је Милановић.
Навео је да Иран у Европи не делује терористички, али и да Хрватска нема неке посебне односе са том земљом. Он је раније осудио америчке и израелске нападе на Иран, а данас је поново рекао да треба имати на уму да је Иран члан Уједињених нација и да је „нападнут без мандата УН“.
„То је чланица УН која је нападнута без мандата УН. Те врсте узнемиравања јавности – ту су вам неки ирански терористи, своје гадарије и прљавштине нека оставе тамо одакле су дошли с њима. Иран у Европи терористички не делује, барем да ја знам„, рекао је Милановић.
Српска24.ме
Тај „чопор мачака“ је вама , усташама , стварао државе и ’41. и ’91. и подржао пројакат 3/3.
Ако су “нацифашисти” из Загреба направили Јасеновац,а јесу, остаје нејасно зашто фашисти из Рима не само да тако нешто нису уприличили код себе, већ су чак Хрватима из Загреба забранили сличне подухвате на својој територији? И остаје нејасно зашто су се и нацифашисти из Берлина гнушали таквих достигнућа нацифашиста из Загреба? Хрватски нацифашизам најбоље је описао „највећи хрватски син“, Стјепан Радић,
док је још био при здравом разуму, када је написао иначе, изванредно дело „Савремена Европа“ и већ у предговору је написао:“Једни од нас подижу страшну обтужбу, да смо ми Хрвати народ кукавица и салбића, народ дангуба тјелесних и душевних, те туђини или служимо, или ју опонашамо – и то за пол столјећа касније“. Ово се донекле може објаснити једино столетно старом мешавином хрватског болесног шовинизма и клеро-католичког прозелитизма у чијем је језгру верска, класно и етнички заснована мржња на Србе, као и пројекат њиховог истребљења. И што је најгоре, та мржња и тај пројекат – живи су и данас. Иначе мржња, како каже Блез Паскал, не постоји сама за себе већ проистиче из зависти, зависти на српску истрорију и њихове краљеве који су сви од реда на крају завршавали као калуђери остаљајући иза себе своје манастире, као задужбине, које се простиру и на тлу данашње „Авнојевске Хрватске“.
Без намјере да некоме попујем , чињеница је да је огромна већина Срба збуњена и слуђена а и поприлично компликује.
Фашисти из Рима? Пааа , најједноставније објашњење би било у томе што они и нису такав тип католика као што су то ‘рвати па чак и нешто блажа верзија , од истих тих ‘рвата , а мислим на оне у Пољској.
У ствари , много тога би било јасније да се Србима не скрива историја и да се не користе католичко-комунистички фалсификати исте. Нама на наше очи фалсификују новију историју којој смо свједоци.
Узгред , то што је мало трагова православних објеката на огромном простору „лијепе њине“ лежи у чињеници да је основни грађевински материјал било храстово дрво од којег су се градиле и куће али и цркве. Остало је на Банији и Кордуну неколицина таквих кућа које су , чудом , преживјеле други рат али ‘рвати фалсификују чак и архитектуру па те куће називају „Посавске“ не стидећи се ни мало. А и зашто би осјећали стид када им у свему томе помажу и бројни Срби а посебно ј“U“гословени.
Нису сви манастири у Авнојевској Хрватској били од дрвета већ су
били зидане задужбине српских велможа, као напр.: Крупа саграђен
у време краља Милутина, 1317г. којег је обновио Цар Душан.
Затим манастир Крка који је подигла Душанова сестра Јелена супруга
удата за кнеза Младена II. Шубића, у време када Хрвата није било.
Затим манастир Драговић подигнут крајем 14. века после Косовске
битке. И постоји сведочење Карла Великог (поч. IX. века) који је
освајући земље Горње мезије (римс. назив), од Драве до Дунава,
дошао на линију Карлоавац, Карлобаг, Огулин, Вировитица где се
сударио са Србима.
Иначе Распутине, размена мишљења је увек добродошла и није , бар
мени, никакво поповање.
Наравно да сте у праву а у вези манастира које помињете али се ради о манастирима који су грађени на подручјима гдје је камен био основни грађевински материјал.
С друге стране , ја сам се осврнуо на Кордун и Банију иако је исто било и у Славонији гдје се градило храстовином која , морате признати , за разлику од камена изгори и не оставља трагове постојања.
Када већ волите размјењивати мишљења , довео бих у сумњу поменуте границе , познате као „Шешељеве“ , јер се по неким мапама Далмација простирала између десне обале Купе до ушћа у Саву те Саве и лијеве обале Уне те десне обале Цетине. То су била наша , Србска , подручја у вријеме , како кажете , док ‘рвати нису ни постојали а обухватали су : садашњи појам „сјеверне“ те дјела „средње“ Далмације , Лику , Кордун , Банију , Горски Котар (Србске Моравице) и Кварнер а по неким показатељима и Истру. Постоји списи у којима се каже да је Људевит Посавски погјегао код Срба прешавши ријеку Купу код Сиска а ту је већ Банија. Све даље , на исток , је била Славонија коју су „пошокчили“.
Неки сада форсирају тезу да су Срби живјели само до поменутих Цетине и Уне и на жалост поклањају огромне наше територије усташама. Такву политику и трговину са усташама посматрам поприлично дуго као и оне који стоје иза исте.
Али … како радили тако нам и Бог помогао.
Ви свакако одлично познајете историју тих крајева, међутим ово о Карлу
Великом није Шешељ измислио. Карло Велики је први цар у западној
Европи након пропасти Западног римског царства три века раније.
Назван је „оцем Европе“ (pater Europae), јер је његово царство ујединило
већи део западне Европе први пут након пропасти Римског царства.
Највише проблема су Карлу задавала словенска племена Бодрићи, а
нешто западније и Аваи.После уништења Аварске државе у Панонији,
Карло је ову област укључио у границама своје државе као Панонску
марку (провинцију). На Божић, 25. децембра 800. године Карло је дошао
у цркву Св. Петра да се пре почетка мисе моли пред олтаром Св. Петра.
Карлов биограф Ајнхард говори да га је тада изненада посетио папа, без
знања Карла и крунисао. Ипак, то је све чињено у претходном договору са
папом, јер је царска власт Карла већ постојала много пре обреда
крунисања. У тренутку када је Карло завршио молитву и већ намеравао
устати, пришао му је папа и ставио на главу царску круну, а народ Рима је
на улицама узвикивао и поздрављао Цара Римљана поклицима: „Нека Бог
благослови и чува Карла Августа, богом крунисаног и миротворног цара
Римљана.“ Сам папа, као што је то предвиђено обичајима, пао је Карлу
ничице, поклонио му се, пољубио га и тиме је чин крунисања био завршен.
Тако је Карло крунисао свој врхунац моћи. Папство је у лику цара Карла
видело спасоносну улогу и свог заштитника. Карло Велики је после крунисања
обратио пажњу и на Византију. Предлагао је своју другу женидбу, овога пута са византијском принцезом Ирином до које није дошло. Тек на кратко време пред
Карлову смрт Византија му је признала титулу „василевса“, али само као цара
Западног Царства.Карло Велики је много пажње поклањао образовању. На то
га је навела чињеница да је и сам био неписмен, а да су такође и високи
функционери на двору били без школа. 805. године. Карло Велики је претворио
Ахен у царски град. Саграђен је у истом року и царски дворац, касарне за смештај
војника и велелепна црква. У исто време он покушава да прошири свој утицај и
на исток Европе, предузимајући походе против Чеха у Моравској и Срба у
Далмацији. Карло Велики води борбе на својима границама. Склопио је савез
против Византије са Багдадским калифом Харун-ал Рашидом, после чега је
ел Рашид упутио Карлу једно посланство на двор у Ахену. У исто време он
покушава да прошири свој утицај и на исток Европе, предузимајући походе
против Чеха у Моравској и Срба у Далмацији. На истоку долази до додира са
Србима на линији: „Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица“ коју означава
као „Србија лимес“. Поздрав до следећег јављања !