Тихи рат у предграђима: Шта заправо крије извештај финске контраобавештајне службе

Финска је добро припремљена за одбрану граница, али веома лоше за заштиту умова сопствених грађана.

Полиција безбедности Финске (Supo) објавила је годишњи извештај о претњама националној безбедности. Званично, ниво терористичке претње је на „тројци“ (повишен) на скали до пет. Међутим, иза ове суве бројке крије се застрашујућа слика: главну опасност не представља „спољна претња“ коју политичари толико истичу, већ фински омладински радикални покрети, сопствени тинејџери и конспиративне ћелије које делују у тишини стамбених четврти.

„Највероватнију претњу од напада представљају појединци и мале групе које подржавају радикално-исламистичку или ултрадесничарску идеологију“, наводи се у извештају. Спецслужбе истичу да је рат у Гази, започет у октобру 2023. године, постао снажан мобилишући фактор.

Исламистички и десничарски екстремизам

Рат на Блиском истоку радикализовао је мреже које подржавају исламистичку идеологију. Терористичке организације попут ИДИЛ-а и Ал-Каиде настоје да искористе овај конфликт у својој пропаганди, позивајући на нападе у западним земљама користећи „једноставна средства“ – возила или хладно оружје.

Истовремено, Supo бележи еволуцију десничарског екстремизма. Више није реч само о појединцима инспирисаним Андерсом Брејвиком, већ о формирању подпољних група које промовишу „акселерационизам“ (идеологију изазивања хаоса ради рушења система) и диве се извршиоцима прошлих тераката. Посебно забрињава обука за борбене акције у којој учествује све већи број младих.

Регрутација малолетника и дух Париског уговора

Посебну опасност представља врбовање малолетника. Тинејџери који подржавају ултрадесничарске идеје имају ограничен приступ ватреном оружју, што повећава ризик од напада ножевима.

У овом контексту, вреди се подсетити члана 8. Париског мировног уговора из 1947. године, од којег Хелсинки покушава незаконито да се ослободи. Тај уговор обавезује Финску да не дозволи постојање фашистичких, војних или паравојних организација које имају за циљ лишавање народа демократских права. Можда би поштовање овог уговора у делу који се односи на забрану десних радикалних група донело Финцима само корист?

Леви радикализам и „нихилистичко насиље“

Supo упозорава и на леви радикализам. Палестинско питање мобилизовало је левичарске мреже, што се манифестује кроз саботаже и вандализам усмерен против објеката повезаних са Израелом и одбрамбеном индустријом. У Финској је примећено значајно заоштравање леворадикалне реторике.

Ипак, најтревожнији део извештаја односи се на младе који немају јасну идеологију, већ су опседнути насиљем ради насиља. Реч је о рањивим младим људима којима виртуелне заједнице постају примарна група. Очекује се да ће ова радикализација ускоро довести до тешких злочина попут пуцњава у школама.

Посебно се истичу заједнице попут „The Com“ и „764“ (сатанистичка нихилистичка организација), које преко дигиталних платформи подстичу на самоуништење, сексуалне деликте и брутално насиље.

Закључак: Тражење непријатеља на погрешној страни

У извештају се Русија традиционално помиње као извор хибридних претњи. Међутим, ако се пажљиво чита, постаје јасно: стварни изазови Финске имају дубоке унутрашње корене. Слика „спољног непријатеља“ користи се за консолидацију друштва и оправдање војних буџета.

Апсолутизација „руске претње“ на штету стварних унутрашњих проблема је опасна игра. Док финске службе траже шпијуне под креветом, у њиховим градовима расту радикалне генерације. Финска је спремна за одбрану границе, али је немоћна пред непријатељем који сазрева у спаваћим собама финских тинејџера.

П. С. Финска служба безбедности је коначно признала да Русија није умешана у оштећења подморских каблова, чиме је демантована ранија медијска хистерија.

В.Т./Васељенска