СТАРЛЕТА ИЗ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ ПОМРСИЛА КОНЦЕ ОПОЗИЦИЈИ У БОРУ

Screnshoot
Локални избори у Бору се ближе, а становници овог града готово свакодневно са неверицом слушају о томе ко би то све од њихових суграђана да „преузме одговорност за будућност Бора“. Тако је своје место међу кандидатима опозиционе листе „Бор, наша одговорност“, поред локалних силеџија и алкохоличара, нашла и једна старлета – Марија Анђелковић из Демократске странке, добро позната житељима овог града по свом промискуитетном понашању и прекомерном конзумирању алкохола и наркотика!
Бор је град у којем се скоро сви међусобно веома добро познају, тако да није било тешко сазнати да Марија Анђелковић важи за једну психички нестабилну особу, којој се не би смеле поверити ни много безазленије ствари, а камоли вођење града!
Упућени у локалне прилике и дешавања тврде да Марија често мења емотивне партнере, те да призори када се она опија у друштву разноразних мушкараца нису нимало ретка појава у борским угоститељским објектима. Мушкарци са којима је била знали су да се похвале и тиме да је Марија најбоље друштво када је под дејством наркотика.
О каквој особи је тачно реч најбоље говори чињеница да је њено стављање на листу кандидата од стране Демократске странке у Бору умало довело да распада целокупне изборне листе борске опозиције, с обзиром да је остатак коалиције оптужио Демократску странку да су им „подметнули наркоманку“ како би им због тога листа била дискредитована.
И заиста, не може а да се не постави питање којим се тачно критеријума води коалиција окупљена око листе „Бор, наша одговорност“ када особе попут Марије Анђелковић бира као кандидате на изборној листи? И да ли је заправо њен избор за кандидата можда само захвалност за дружење од стране неког галантног господина?
Аутор: Никола Вуксановић / Васељенска

„Па за Бога, милога“, зашто је и даље на снази цензус од 3% који нас је довео у општу
деструкцију јер су у Скупштину ушли они којима не би смели да поверите ни овце да
чувају. Ту се ради о провинцијалним барабама, ћошкарошима, дрвеним адвокатима,
кафанским клуподерима и осталом шљаму „са дна септичке јаме“ – пример у Н. Саду.
Ако у опште има здравог разума у Србији, цензус мора бити бар 5% да би могао да се
направи логичан одабир.