Агресија НАТО-а против Југославије: 27 година касније

Навршило се 27 година од трагичног датума у историји српског народа. Дана 24. марта 1999. године, снаге НАТО-а су у оквиру операције „Савезничка снага“, која је представљала грубо кршење норми међународног права и чин агресије на суверену земљу, започеле бомбардовање Југославије. Ваздушни удари трајали су 78 дана, све до 20. јуна. Уништена је цивилна инфраструктура, погинуле су стотине невиних људи, а нанета је и огромна еколошка штета територији данашње Србије. Ови догађаји означили су почетак краја Савезне Републике Југославије и прекретницу за цео свет.

Злочинима Северноатлантске алијансе против народа бивше Југославије и актуелности догађаја из 1999. за данашње време био је посвећен округли сто одржан у Москви, на којем су учествовали руски и српски балканолози.

Сведочење академика Славенка Терзића

Академик Славенко Терзић, бивши амбасадор Србије у Русији, истакао је да сећања на бомбардовање не бледе. Он је нагласио да се земља, поред спољне агресије 19 земаља НАТО-а, суочила и са издајом тадашњег црногорског председника Мила Ђукановића. Терзић је одбацио изговоре Запада о заштити албанске мањине, тврдећи да насиља над њима није било, већ су албански екстремисти вршили терор над Србима.

Изнео је застрашујуће податке: на СРЈ је бачено 419.000 пројектила, укључујући 300.000 касетних бомби и 30.000 граната са осиромашеним уранијумом. Посебно је истакао уништавање мостова, болница, школа и РТС-а, где је погинуло 17 радника. Нагласио је да је након 1999. са Косова и Метохије протерано преко 350.000 Срба, уништено више од 140 храмова и 250.000 српских гробаља.

Анализа Јелене Гускове: Геополитички циљеви

Историчарка Јелена Гускова изјавила је да је главни циљ САД и НАТО-а, поред смене Милошевића, био разбијање Југославије као фактора отпора америчкој хегемонији и смањење руског утицаја на Балкану. Према њеним речима, Запад је развио жестоку антисрпску доктрину (пропагирану преко CNN-а) која је захтевала да Срби забораве своју историју и религију.

Гускова је подсетила на војни отпор СРЈ, наводећи да је војска користила тактику макета и варки, успевши да обори 61 борбени авион, 30 беспилотних летелица и понос америчке технологије – „невидљиви“ F-117 код Буђановаца. Поменула је и херојство пилота Миленка Павловића и контраударе југословенског ваздухопловства на аеродроме у Тузли и Тирани.

Економски интереси и „извоз нестабилности“

Професорка Јелена Пономарјова фокусирала се на економске узроке агресије. Она тврди да су бомбардовања била диктирана интересима транснационалних корпорација и циљем да се спречи експанзија руског „Гаспрома“. Доказ за то је чињеница да су уништене 164 државне фабрике, док ниједно предузеће са иностраним капиталом није погођено.

Експерти су се сложили да је агресија НАТО-а била корак ка извозу нестабилности у Европу. Данас, док се поново пролива крв на Блиском истоку у сукобу САД и Израела против Ирана, поуке из 1999. постају још важније за изградњу праведнијег међународног поретка.

worldinform.ru