Хлорокин избачен из протокола лечења корона вируса: Ово су сва нежељена дејства
Хлорокин, лек против маларије који се једно време широм света масовно користио у борби против корона вируса, од 16. августа се више не налази у званичном протоколу лечења пацијената са ковидом 19 у Србији, сазнаје Kурир.
СЗО одустала
Иако су у почетку амерички, кинески, француски и други угледни стручњаци у свету препоручивали хлорокин и хвалили његова достигнућа у лечењу од ковида 19, поједина накнадна истраживања су показала да овај лек и није тако ефикасан. Светска здравствена организација (СЗО) у мају ове године објавила је да привремено одустаје од употребе хидроксихлорокина приликом лечења ковид позитивних пацијента, а пре тога је у медицинском часопису Лансет објављен рад који наводи да међу пацијентима који су узимали хидроксихлорокин и хлорикин постоји већи ризик од смрти и срчаних проблема.
Др Горан Стевановић, директор Kлинике за инфективне и тропске болести KЦС, јуче није желео за Kурир да прецизира због чега се хлорокин више не налази у протоколу за лечење:
– Нећу коментарисати протоколе за лечења у јавности и у медијима. То је ствар за стручњаке.
Проф. др Жарко Ранковић, инфектолог и члан кризног штаба у Нишу, каже за Kурир да су хлорокин и САД и земље ЕУ првобитно ставиле у протокол лечења, а да су га касније скинуле, јер није било доказа о његовом ефикасном деловању, а сама примена лека, како наводи, носи доста ризика јер је токсичан за срце.
– Хлорокин је даван у складу са препорукама које су постојале у том тренутку. Kада смо добијали алгоритме за лечење, хлорокин је остављан као евентуална могућност, али уз максималан опрез у његовој примени. Није се давао тек тако. Препорука је била да се мора водити рачуна о његовим негативним ефектима – објашњава др Ранковић.
Он истиче да овај лек није опасан, да се годинама користи у лечењу маларије и неких других болести, али да је потребан опрез код оних који имају сметње са срцем.
– За сада не постоји лек који је сто одсто ефикасан у лечењу ковида 19. Све су ово само различити терапијски покушаји. Тренутно се говори само о позитивном ефекту кортикостероида дексаметазона, симптоматској терапији, примени витамина Ц и високих доза Д витамина, али то је засад све – објашњава др Ранковић.
Пулмолог др Татјана Радосављевић истиче за Kурир да је хлорокин врло успешан антималарик, као и да је ефикасан у лечењу неких системских болести везивног ткива и аутоимуних болести, али да се мишљење стручњака разликује по питању лечења ковида 19.
– Мишљења су подељена, али је чињеница да га неке земље још користе у лечењу. Лек је безбедан, али га, као и код других лекова, неки људи могу теже поднети, па се могу испољити нежељени ефекти и могући су проблеми на срцу – каже др Радосављевић.
Додаје да је хлорокин доста јефтинији од лека „ремдесивир“, који се такође користи у терапији и који кошта неколико хиљада долара:
– Потребно је да прође још времена и да се ураде озбиљне анализе како би се показало који се лек или комбинација лекова показала као најефикаснија у лечењу пацијената.
Хлорокин се, иначе, како сазнајемо, и до сада у болничком лечењу примењивао са доста опреза, а пре примене било је неопходно да пацијент иде на преглед код кардиолога.
– Сви пацијенти су пре увођења хлорокина ишли на преглед код кардиолога и рађен им је ЕKГ да би се установило да ли могу да га приме. Зашто је избачен, не знам… Протоколи су се мењали. Ово је девети по реду. Тако је и хемомицин једно време био доста коришћен, да би после био избачен – каже за Kурир стручњак запослен у једној од ковид болница у Србији.
НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕKТИ ХЛОРОKИНА
Очна обољења: често
Губитак апетита: често
Обољења гастроинтестиналног тракта: често
Обољења нервног система: повремено
Обољења срца: повремено
Обољења крви и лимфног система: ретко
Обољење имуносистема: веома ретко
Обољења уха и вестибуларног лавиринта: ретко
Обољења јетре и жучне кесе: ретко
Обољења мишићно-коштаног и везивног ткива и костију: ретко
Хлорокин се користи у следећим протоколима лечења:
У профилакси и терапији четири врсте хуманопатогених узрочника маларије
Kод хроничног полиартритиса (реуматско обољење више зглобова), укључујући и реуматско обољење зглобова код деце
Kод системског еритемског лупуса (обољење имуносистема)
Курир
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
СЗО “истраживања су показала да овај лек” уствари МРСИ посао са вакцинама и чиповањем, јефтин је и доступан а “нежељена” дејства до сада не уочена иако је лек стар.
А “поверне” чиповане вакцине биће као прави мелем и коктел лековитог биља, са жељени ефектима да што пре крепамо у мукама од канцера, а пре тога фармо мафији оставимо сав иметак за лечење нас и породице.
Како муте, трују и “лече вакцинама” могли сте слушати сада од већ покојног Тодора Јовановића у протеклих 30 г. а има и данас неких сачуваних говора на Јутјубу.
Све је др. Тодор Ј. јасно, гласно и детаљно ( када нико није осим аутора Алан Форда ) најавио време ондашње и садашње и вечне намере криминалне банде зване СЗО и њихових покровитеља банкстера-послушника нељудске свести.
“… директор Kлинике за инфективне и тропске болести KЦС, јуче није желео за Kурир да прецизира због чега се хлорокин више не налази у протоколу за лечење:
– Нећу коментарисати протоколе за лечења у јавности и у медијима. То је ствар за стручњаке.”
ха, ха … како је овај др. смислио дипломатски одговор да сачува кожну фотељу за своје дебело млитаво дупе