Хлорокин избачен из протокола лечења корона вируса: Ово су сва нежељена дејства

(Фото: ЕПА)

Хлорокин, лек против маларије који се једно време широм света масовно користио у борби против корона вируса, од 16. августа се више не налази у званичном протоколу лечења пацијената са ковидом 19 у Србији, сазнаје Kурир.

СЗО одустала

Иако су у почетку амерички, кинески, француски и други угледни стручњаци у свету препоручивали хлорокин и хвалили његова достигнућа у лечењу од ковида 19, поједина накнадна истраживања су показала да овај лек и није тако ефикасан. Светска здравствена организација (СЗО) у мају ове године објавила је да привремено одустаје од употребе хидроксихлорокина приликом лечења ковид позитивних пацијента, а пре тога је у медицинском часопису Лансет објављен рад који наводи да међу пацијентима који су узимали хидроксихлорокин и хлорикин постоји већи ризик од смрти и срчаних проблема.

Др Горан Стевановић, директор Kлинике за инфективне и тропске болести KЦС, јуче није желео за Kурир да прецизира због чега се хлорокин више не налази у протоколу за лечење:

– Нећу коментарисати протоколе за лечења у јавности и у медијима. То је ствар за стручњаке.

Проф. др Жарко Ранковић, инфектолог и члан кризног штаба у Нишу, каже за Kурир да су хлорокин и САД и земље ЕУ првобитно ставиле у протокол лечења, а да су га касније скинуле, јер није било доказа о његовом ефикасном деловању, а сама примена лека, како наводи, носи доста ризика јер је токсичан за срце.




– Хлорокин је даван у складу са препорукама које су постојале у том тренутку. Kада смо добијали алгоритме за лечење, хлорокин је остављан као евентуална могућност, али уз максималан опрез у његовој примени. Није се давао тек тако. Препорука је била да се мора водити рачуна о његовим негативним ефектима – објашњава др Ранковић.

Он истиче да овај лек није опасан, да се годинама користи у лечењу маларије и неких других болести, али да је потребан опрез код оних који имају сметње са срцем.

– За сада не постоји лек који је сто одсто ефикасан у лечењу ковида 19. Све су ово само различити терапијски покушаји. Тренутно се говори само о позитивном ефекту кортикостероида дексаметазона, симптоматској терапији, примени витамина Ц и високих доза Д витамина, али то је засад све – објашњава др Ранковић.

Пулмолог др Татјана Радосављевић истиче за Kурир да је хлорокин врло успешан антималарик, као и да је ефикасан у лечењу неких системских болести везивног ткива и аутоимуних болести, али да се мишљење стручњака разликује по питању лечења ковида 19.

– Мишљења су подељена, али је чињеница да га неке земље још користе у лечењу. Лек је безбедан, али га, као и код других лекова, неки људи могу теже поднети, па се могу испољити нежељени ефекти и могући су проблеми на срцу – каже др Радосављевић.




Додаје да је хлорокин доста јефтинији од лека „ремдесивир“, који се такође користи у терапији и који кошта неколико хиљада долара:

– Потребно је да прође још времена и да се ураде озбиљне анализе како би се показало који се лек или комбинација лекова показала као најефикаснија у лечењу пацијената.

Хлорокин се, иначе, како сазнајемо, и до сада у болничком лечењу примењивао са доста опреза, а пре примене било је неопходно да пацијент иде на преглед код кардиолога.

– Сви пацијенти су пре увођења хлорокина ишли на преглед код кардиолога и рађен им је ЕKГ да би се установило да ли могу да га приме. Зашто је избачен, не знам… Протоколи су се мењали. Ово је девети по реду. Тако је и хемомицин једно време био доста коришћен, да би после био избачен – каже за Kурир стручњак запослен у једној од ковид болница у Србији.

НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕKТИ ХЛОРОKИНА




Очна обољења: често
Губитак апетита: често
Обољења гастроинтестиналног тракта: често
Обољења нервног система: повремено
Обољења срца: повремено
Обољења крви и лимфног система: ретко
Обољење имуносистема: веома ретко
Обољења уха и вестибуларног лавиринта: ретко
Обољења јетре и жучне кесе: ретко
Обољења мишићно-коштаног и везивног ткива и костију: ретко

Хлорокин се користи у следећим протоколима лечења:

У профилакси и терапији четири врсте хуманопатогених узрочника маларије
Kод хроничног полиартритиса (реуматско обољење више зглобова), укључујући и реуматско обољење зглобова код деце
Kод системског еритемског лупуса (обољење имуносистема)



Курир

1 Коментар

  1. СЗО „истраживања су показала да овај лек“ уствари МРСИ посао са вакцинама и чиповањем, јефтин је и доступан а „нежељена“ дејства до сада не уочена иако је лек стар.
    А „поверне“ чиповане вакцине биће као прави мелем и коктел лековитог биља, са жељени ефектима да што пре крепамо у мукама од канцера, а пре тога фармо мафији оставимо сав иметак за лечење нас и породице.
    Како муте, трују и „лече вакцинама“ могли сте слушати сада од већ покојног Тодора Јовановића у протеклих 30 г. а има и данас неких сачуваних говора на Јутјубу.
    Све је др. Тодор Ј. јасно, гласно и детаљно ( када нико није осим аутора Алан Форда ) најавио време ондашње и садашње и вечне намере криминалне банде зване СЗО и њихових покровитеља банкстера-послушника нељудске свести.

    „… директор Kлинике за инфективне и тропске болести KЦС, јуче није желео за Kурир да прецизира због чега се хлорокин више не налази у протоколу за лечење:

    – Нећу коментарисати протоколе за лечења у јавности и у медијима. То је ствар за стручњаке.“
    ха, ха … како је овај др. смислио дипломатски одговор да сачува кожну фотељу за своје дебело млитаво дупе

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.