Колико би просечног Американца коштало Трампово лечење?

Председник САД Доналд Трамп успешно се опоравља од ковида 19, али трошкове третмана који је добио током лечења могли би бити изван домашаја већине његових сународника.

За већину Американаца након пријема у болницу најважнија брига поред здравља јесте цена лечења, пише „Гардијан”.

Један Американац који због овога не мора да брине јесте управо Доналд Трамп.

„Имамо најбољу медицинску опрему, имамо најбоље лекове”, рекао је амерички председник обраћајући се Американцима након што је отпуштен из националног војног медицинског центра Волтер Рид, не спомињући 210.000 Американаца који су преминули од последица ковид 19.

„Победићете. Не дозволите да вам преузме живот”, саветовао је председник.

Али Трамп је успео да прескочи многе формалности (и формуларе) са којима би се суочила велика већина Американаца ако би се нашли у сличној ситуацији.

„Ово је заиста катастрофалан медицински догађај у смислу одласка у болницу и пуно специјализоване неге”, рекла је Сара Колинс, потпредседница за покривање здравствене заштите у Комонвелт Фонду. Резултат би за већину Американаца био „катастрофалан медицински дуг за многе људе”.

Стручњаци кажу да би Трампова вожња хеликоптером до и из болнице, дијагностичко тестирање и снимање, експериментални лекови на рецепт, приватни апартман, целодневна нега и додатна лична заштитна опрема коштали најмање стотине хиљада, а можда и милионе долара.

Већина приватних осигурања уобичајених у САД наплатила би лечење 3.045 америчких долара, каже Брус Ли, који је направио модел који процењује колико би ковид 19 коштао просечног Американца.

Али Трамп није просечан. Он је високо ризичан, старији човек, класификован као гојазан, што су све фактори ризика за озбиљну болест.

Користећи Лијев модел, некоме попут Трампа вероватно би било наплаћено 18.579 америчких долара.

Накнаде се, међутим, разликују широм земље. Болнице на америчком западу наплаћују медијану од 93.459 долара пацијентима у Трамповој старосној групи без попуста на осигурање, утврдила је анализа компаније за заштиту података Фер Хелт.

А то су само најосновнији трошкови за лечење плућних болести, попут упале плућа, који не покривају специјализоване лекове на рецепт које је Трамп добио.

Један од лекова које је Трамп добио био је експериментални моноклонски коктел антитела компаније Регенерон. Ова терапија није доступна јавности и можда никада неће бити одобрена. Обични Американци не могу да јој приступе.

Према једној студији, моноклонски третмани антителима одобрени током последњих 20 година коштају у просеку 96.731 долара. Трампов третман вероватно је коштао и више од тога, јер је узео око три дозе.

Председник је такође примио ремдесивир, антивирусни лек са ограниченом доступношћу. Земље у развоју плаћају 2.340 долара по пацијенту за петодневно лечење, док је цена у САД још виша.

Најјефтинији лек коју је Трамп добио је дексаметазон, генерички кортикостероид који је први пут представљен 1950-их и кошта око 5 долара, преноси Танјуг.

Такође би се вероватно наплаћивало свако дијагностичко испитивање које је Трамп имао, укључујући рендгенске снимке и ЦТ скенирање. Одличан апартман и храна, за коју се показало да побољшава исход пацијента, често се додатно наплаћују.

Затим су ту вожње хеликоптером. Средња цена ваздушне хитне помоћи износила је 2016. године 39.000 долара, а Трамп је имао две – 78.000 долара.

„Врста неге коју је председник добио – у овој емљи је врло, врло, врло мало људи, ако не и на свету, који ће добити тај ниво неге”, рекао је Ли.

„Не можете очекивати да ћете добити исти тип лечења, исту врсту неге или потенцијално исту врсту исхода као председник”, закључује научник.

А читава дискусија о томе колико би осигурање платило беспредметна је ако немате осигурање, што је био случај за 27 милиона Американаца пре пандемије. Од тада се још 12 милиона придружило редовима неосигураних, захваљујући пратећој економској кризи коју је изазвао ковид 19.

Према студији у здравству, болнице наплаћују неосигураним пацијентима између 1,5 и 12 пута више од онога што наплаћују осигуравајућим компанијама. А ако не плате, болнице могу да гоне пацијенте судским путем.