Двије године од утемељења културног моста између Новог Сада и Никшића

Прије тачно двије године, постављени су темељи једне од најзначајнијих сарадњи у новијој друштвено-културној сфери нашег региона. Састанак директора Културног центра Новог Сада, господина Бојана Панаотовића, и оснивача портала „083” из Никшића, господина Томића, означио је почетак новог, снажног замаха српског интегрализма кроз културу, умјетност и јавну ријеч.

Овај сусрет није био само формални састанак два прегаоца на културном пољу, већ истински почетак заједничке мисије. Размјена књига, идеја и искустава између Новог Сада – српске Атине – и Никшића, као једног од бедема српске духовности у Црној Гори, показала је да границе не могу омеђити јединствен културни простор. Кроз заједнички рад Панаотовића и Томића, српски интегрализам је у пракси добио своју најљепшу дефиницију: снагу засновану на сарадњи, међусобној подршци и изградњи институционалних мостова који нас чине јачима.

Културни интегрализам као живи организам
Сарадња Панаотовића и Томића – Двије године институционалног буђења

У времену великих геополитичких и друштвених превирања, питање очувања националног и културног идентитета поставља се као императив опстанка једног народа. Српски интегрализам, често тумачен кроз чисто политичке димензије, свој пуни, племенити и најодрживији замах заправо добија тамо гдје извире душа једног колектива – у култури. Управо на том пољу, прије тачно двије године, сусрет Бојана Панаотовића и Томића означио је прекретницу која ће редефинисати модерне културне везе унутар српског простора.

Културни центар Новог Сада, као институција од регионалног значаја под вођством Панаотовића, препознао је у независном и храбром гласу портала „083” и његовог оснивача Томића природног савезника. Нови Сад, са својим вјековним насловом српске Атине, и Никшић, као симбол непоколебљиве духовне вертикале, спојени су у заједничку тачку дјеловања. Ова сарадња је показала да српски интегрализам није апстрактни појам из уџбеника, већ живи организам који се храни константним дијалогом, књижевном размјеном и узајамним подржавањем.
Фотографије настале прије двије године, на којима Панаотовић и Томић размјењују књиге и чврсто стежу руку испред националних симбола, носе дубоку семиотичку вриједност.

Оно што је започето тада, данас, двије године касније, видимо као пуни замах једне здраве, интегралистичке свијести. Овај концепт не тежи затварању, већ напротив – ширењу видика, јачању друштвене кохезије и подсјећању да смо, кроз културно јединство, увијек и непогрешиво јачи.

Портал083