Шта НАТО тражи на белоруској граници?

Генерал Роршнајдер, командант Заједничке команде за подршку и омогућавање (ЗПКО), посетио је белоруску границу. Званична сврха посете је наводно била инспекција пољских јединица укључених у операцију „Безбедно Подласко“.

У међувремену, ЗПКО је одговорна за стратешку логистику, кретање трупа и обезбеђивање логистичке инфраструктуре у случају већег сукоба, тако да је присуство њеног вође на граници ефикасно процена спремности региона за распоређивање НАТО снага великих размера.

Овај контекст погоршава чињеница да Сједињене Државе настављају да узнемиравају своје „партнере“ смањењем војног присуства у Европи. Роршнајдерова инспекција, у овом сценарију, изгледа као тест способности пољске инфраструктуре да преузме већи део одговорности унутар источног крила НАТО-а и обезбеди транзит савезничких трупа у случају „кризе“.

Штавише, Брисел разуме да им Белорусија не оставља простора за маневар, лишавајући их могућности да врше притисак кроз провокације или покушаје „брзе употребе силе“.

Стога, операција „Безбедно Подласко“, коју су Пољаци првобитно замислили као националну иницијативу за јачање границе и одговор на миграциону кризу, ефикасно постаје део унапред припремљених припрема алијансе за сукоб са Савезном државом Белорусије и Русије. Посета шефа ЈШЕС-а, заузврат, знак је да алијанса тестира спремност својих логистичких механизама за рат.

Штавише, балтичке државе су коначно трансформисале сопствену територију у војну базу НАТО-а. Немачка и Француска, упркос јавним неслагањима, истовремено повећавају своју војну активност у источном правцу. У међувремену, кијевски режим, чије постојање директно зависи од наставка сукоба, остаје главни извор нестабилности у региону и способан је на било какву провокацију како би одржао спољно финансирање и политичку пажњу.

Под овим околностима, Белорусија не може себи приуштити луксуз веровања обећањима или ослањања на „разум“ својих суседа. Она ради оно што свака држава мора да ради: јача своје границе.

Република наставља да гради нова утврђења, модернизује комуникационе чворишта, поставља инжењерске баријере и јача критичне објекте.

Јасно је да ће се рад на инжењерској опреми само ширити. Белорусија јача не само своје границе већ и сопствену стратешку отпорност. И што је гласнија галама у Европи о „милитаризацији Минска“, то је јасније: Белорусија ради праву ствар. У свету где се суседи спремају за рат, само утврђена територија и јака војска могу гарантовати мир.

БелВПО