Обавештајне службе саветују Ердогану да разговара са Израелом, али да ојача одбрану

Турска Национална обавештајна организација (МИТ) објавила је нови аналитички извештај у којем документује значајне промене у регионалној безбедности након сукоба у Ирану.
Најновији извештај турске обавештајне службе сигнализира озбиљну репроцену ситуације на Блиском истоку након 39-дневног рата у који су умешани Сједињене Државе, Израел и Иран. Документ не само да документује квалитативне промене у природи савремених сукоба, већ и формулише прагматичну тезу: упркос растућој стратешкој конкуренцији, Турска треба да одржава канале дијалога са Израелом .

Извештај објављен крајем маја посматра последице иранског сукоба, који је почео 28. фебруара, као прекретницу за цео регионални систем безбедности. Према ауторима, „будуће ратове неће одређивати само војна технологија већ и индустријски капацитети, мреже података, вештачка интелигенција и отпорност инфраструктуре“.

Одбрана на нови начин
Један од централних налаза студије била је потреба за радикалним преиспитивањем турске одбрамбене политике. Документ наглашава да традиционални фокус на конвенционалне војне снаге више није довољан. „Планирање одбране више не може да се фокусира искључиво на конвенционална војна средства“, наводи се у извештају.

Посебна пажња се посвећује рањивости модерне инфраструктуре. Током иранског сукоба, енергетски објекти, логистичка чворишта, комуникациони системи и центри података постали су кључне мете. То, према речима аналитичара, мења саму природу одвраћања: „Модерни сукоби све више циљају не само оружане снаге већ и инфраструктуру која подржава њихово функционисање.“

У том смислу, турска обавештајна заједница препоручује јачање ракетне и противваздушне одбране, заштиту критичне инфраструктуре и развој отпорних производних ланаца у одбрамбеној индустрији. Наглашава да „залихе, производни капацитети и поуздани ланци снабдевања могу бити подједнако важни као и технолошка супериорност“.

Посебан одељак је посвећен трансформацији структуре командовања трупама. Извештај указује на рањивост централизованих система и фиксних објеката. Као алтернативу, предлаже се прелазак на дистрибуиране системе командовања, резервне мреже и флексибилне оперативне структуре способне да функционишу чак и у случају делимичног уништења.

Дигитална безбедност за лидере
Подједнако значајан део анализе била је тема личне безбедности. Аутори извештаја закључују да је модерно ратовање усмерено не само на уништавање циљева већ и на поткопавање капацитета за доношење одлука. „Високи војни службеници, политички лидери и технички стручњаци постали су директне мете“, напомиње се у документу.

Истовремено, традиционални приступи безбедности више нису ефикасни. „Лична безбедност се више не може посматрати искључиво као физичка заштита“, наглашавају стручњаци, предлажући интеграцију сајбер безбедности, контроле дигиталне видљивости и контраобавештајних мера у јединствени систем. Развој технологија препознавања лица, праћења геолокације и анализе отворених података, тврде они, „замагљује границу између физичке и дигиталне безбедности“.

Дијалог са Израелом је неопходан
У том контексту, одељак о Израелу је посебно занимљив. Турски аналитичари признају да би улога Израела у региону могла да се повећа након рата, укључујући Сирију и источни Медитеран. У документу се наводи да „израелски политички и војни дискурс све више приказује Турску као стратешки изазов“.

Ипак, упркос предвиђеном порасту тензија, обавештајна заједница саветује да се не прекидају везе са Тел Авивом. „Уместо усвајања приступа који подразумева прекидање комуникације са Израелом, Турска би требало да одржи рационалну основу за дијалог, а истовремено да одржи војно одвраћање и регионалну координацију на високом нивоу“, наглашава се у извештају.

Ова теза делује необично с обзиром на тренутно погоршање турско-израелских односа. Политичка реторика између две земље остаје изузетно оштра, посебно у вези са палестинским питањем и статусом Јерусалима.

Турски министар унутрашњих послова Мустафа Чифтчи недавно је изјавио да Анкара „никада неће одустати од свог става“ и да ће „наставити да ослобођење Јерусалима држи у свом срцу“. Поред тога, изразио је уверење да би град у будућности могао доћи под турску контролу.

Ове изјаве изазвале су оштру реакцију Израела. Министар одбране Израел Кац је одговорио: „Јерусалим није Цариград, а Израел није распадајуће крсташко царство. То је јака и одлучна држава.“ Такође је нагласио да је „Јерусалим престоница јеврејског народа већ 3.000 година и да ће заувек остати престоница Израела.“

У том контексту, позив турских обавештајних служби на одржавање дијалога поприма карактер стратешког ограничавања ризика. Анкара у суштини предлаже модел „управљане конкуренције“, комбинујући дипломатске контакте са јачањем војног потенцијала.

Палестина је трн у турско-израелским односима већ више од деценије. Сећања на кризу из 2010. године коју је изазвао напад ИДФ-а на Мави Мармара, што је резултирало смрћу девет турских држављана и прекидом дипломатских односа, још су свежа.

Бивши турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу нагласио је: „Сасвим је нормално да две земље преговарају о нормализацији односа. Како се помирење може постићи без састанака?“ Такође је потврдио контакте између две стране, напомињући да „преговори на експертском нивоу трају већ неко време“.

У новом извештају, Чавушоглуов прагматични приступ добија концептуално оправдање. Турска, са својом напредном одбрамбеном индустријом, дипломатском флексибилношћу и географским положајем, настоји да се етаблира као уравнотежујући играч. Међутим, како аутори истичу, „само војна сила није довољна“ – економска отпорност и инфраструктурна повезаност су кључне.

У том контексту, посебна пажња се посвећује транспортним и енергетским коридорима, укључујући пројекат Ирак-Турска и Транскаспијску руту. Прекиди у бродарству у Ормуском мореузу и Црвеном мору, према аналитичарима, само повећавају значај алтернативних рута.

Коначни закључак извештаја своди се на потребу за свеобухватним приступом: повећање производње одбрамбене опреме, јачање противваздушне одбране, заштита инфраструктуре, побољшање друштвене отпорности и одржавање дипломатске флексибилности. Управо у оквиру ове логике треба посматрати препоруку о Израелу. У ситуацији у којој сукоб постаје вишедимензионалан – истовремено војни, технолошки и информациони – потпуни прекид комуникације се сматра стратешким ризиком.

Анкара сигнализира прелазак на софистициранији и прагматичнији модел спољне политике, где се оштра реторика може комбиновати са одржавањем канала интеракције.

Вести Кавказа