ШВАЈЦАРСКИ ПАРЛАМЕНТ ОТВОРИО ПИТАЊЕ ПРОГОНА СРБА: Гујон разбио зид ћутања о Куртијевом терору на Космету

Систематско насиље, дискриминација и сурови прогон српског народа на окупираном Косову и Метохији, који годинама спроводи сепаратистички режим Албина Куртија, коначно су постали тема расправе и у самом срцу Европе.

Швајцарски парламент био је поприште оштре дебате о кршењу елементарних људских права Срба у нашој јужној покрајини, што је изазвало огромну пажњу тамошње јавности и најутицајнијих медија.

Овај велики дипломатски продор и разбијање албанског лобија нису дошли сами од себе, већ су плод заједничке, унапред осмишљене офанзиве Канцеларије за јавну и културну дипломатију на челу са Арноом Гујоном и Амбасаде Србије у Берну.

Гујонова изложба као катализатор и медијска припрема терена

Свега неколико дана пре него што ће се питање Космета наћи пред швајцарским посланицима, Гујонова Канцеларија је у сарадњи са српском амбасадом организовала мултимедијалну изложбу фотографија Кетрин Купер под називом „Угрожени и заборављени људи” у Цириху.

Ова сурова визуелна сведочанства о страдању Срба у 21. веку шокирала су швајцарску јавност и привукла пажњу најутицајнијих тамошњих медија попут листова Weltwoche и Blick. Креирањем оваквог јавног амбијента, српска дипломатија је избила адуте из руку приштинских спонзора и припремила терен за скупштинску расправу.

Угледни швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг” пренео је да је ова акција уродила плодом и подстакла ретко виђен број посланика да отворено упре прст у Куртијев режим. Српски амбасадор је јасно поручио да су наши сународници изложени отвореној дискриминацији за коју је директно одговоран приштински премијер, упозоривши да без заустављања овог терора „не може бити мира” на Балкану.

Посланици Швајцарске народне партије (СВП) покренули су лавину питања, захтевајући конкретне одговоре о томе шта међународне мисије уопште раде по питању заштите Срба. Посланик Кристијан Имарк директно је скренуо пажњу на чињеницу да се на Космету не ради о некаквим апстрактним „етничким тензијама”, већ о огољеном криминалу и кршењу права која косовске власти брутално спроводе над српском мањином. Имарк и његове колеге, попут Роланда Рина Бихела и Андреаса Гларнера, оштро су критиковали досадашњу пасивност међународног фактора и затражили да се јасно каже шта је Швајцарска конкретно урадила да спречи малтретирање и узнемиравање Срба након скоро три деценије међународног присуства у Аутономној Покрајини Косово и Метохија.

Повлачење НАТО трупа ка Украјини и страх од новог егзодуса

Повод за ову ужурбану расправу била је одлука швајцарских власти да продуже мандат свог војног контингента „Свиској” у оквиру Кфора до 2029. године, уз могућност повећања броја војника са 215 на чак 300. Разлог за ово појачавање крије се у чињеници да европске државе ужурбано повлаче своје војнике са Балкана како би их распоредиле на источном крилу НАТО пакта или их усмериле ка Украјини. Швајцарски министар одбране Мартин Пфистер правдао је овај ангажман страхом од нове ескалације, признајући да би немири на Космету неизбежно изазвали огромне тензије унутар бројне дијаспоре у Швајцарској, као и нови незаустављив миграциони притисак на њихову земљу.

Иако су званичници покушали да се сакрију иза бирократских фраза о „међународном мандату” и наводној „неутралности”, ова дебата представља велику победу српске јавне дипломатије. Заједничка акција Арноа Гујона и амбасаде Србије показала је да агресивна западна пропаганда више не може да држи очи затворене пред суровим страдањем српског народа на Косову и Метохији.

Важне вести за нас! Први пут у историји швајцарског парламента отворено је питање угрожености српског народа на Косову и Метохији. Многи су годинама мислили да у Швајцарској немамо шта да тражимо јер је та земља једна од главних спонзора косовске независности у којој је албански… pic.twitter.com/OPMcSsLyqg

— Arno Gujon (@ArnoGujon) June 12, 2026