Сад је јасно! Београду послат сигнал из ЕУ – откривено шта Србија може да очекује

Став који је изнео специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен везано за Охридски споразум је нешто што нам даје знак да ће његово посредовање бити пристрасно и на линији онога што је у интересу западних сила, а то је да се процес приступања Србије ЕУ оконча признањем Косова.

Овако за Спутњик дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић коментарише наступ Соренсена током дискусије на „Дубровник форуму“ да је Охридски споразум међународна обавеза, иако није потписан од стране Србије, уз образложење „да је споразум важећи јер је пракса Међународног суда правде јасна – за међународни споразум није неопходан потпис“.

Јасан знак за нас

Миливојевић подсећа да Србија званично не прихвата и не потписује Охридски споразум (а самим тим ни анекс о његовој примени) јер он у својој суштини, по тумачењу државног врха, крши Устав Србије и њене кључне црвене линије у вези са Косовом и Метохијом.

„То је нама сигнал да он наступа пристрасно, дакле да он наступа са позиције да је Косово признато као независна држава. То је знак. Та његова изјава директно потврђује да Соренсен има у виду признање Косова као услов за пријем Србије у Европску унију и да полази са те позиције ако то тако тумачи. Нема шта друго! Ми то тако не тумачимо и просто се ту разилазимо. Значи, он тумачи са позиције признања Косова, и то је нама порука на шта можемо рачунати. Он уосталом и потиче из државе која је признала тзв. Косово и став његове матичне државе је да Косово држава. Очигледно је мислим и после такве изјаве и таквог става да ће и Соренсен у даљем наступу наступати са те позиције, то је порука,“ објашњава Миливојевић.

Условили Србију

Миливојевић каже да Соренсен тумачење да је Охридски споразум признат и без нашег потписа износи у име западних центара моћи у ЕУ и осталих, а не нас и у наше име, али и додаје да је тумачење које они имају за нас није ново.

„Они Охридски споразум третирају као правно обавезујући споразум. Уградили су га у Поглавље 35 и кад је реч о преговорима Србије и ЕУ, то третирају као услов за пријем Србије у Европску унију. Такође га тумаче на линији оног што подразумева преговарачки оквир, дакле као правно обавезујући споразум. То је њихово тумачење, али то њихово тумачење нас не обавезује, тако да могу да га тумаче како хоће. Охридски споразум за нас није правоснажан без потписа, а друго, са њим се нико није сагласио, није се сагласила српска страна без обзира како га они третирају,“ објашњава Миливојевић.

Он подсећа да је српска страна изнела резерве које су и даље важеће на чланове 1, 2 и 4 тог споразума и то је и даље на снази.
„Када је реч о приступним преговорима Србије за ЕУ и о Поглављу 35 уградњом тог споразума у ово поглавље јасно је да га Запад третира као правно обавезујући споразум и тако и поступају у преговорима и ми то знамо. Што се дијалога Београда и Пришине тиче, он нема везе са тим споразумом, сада. Они сматрају да дијалог на крају треба да потврди тај споразум, то је њихово тумачење, они од тога полазе. А на крају преговарачког процеса може да се Поглавље 35 заокружи са правно обавезујућим споразумом који фигурира у том поглављу, при чему Охридски споразум сматрају као правно обавезујући споразум,“ каже он.

Снагу имају споразуми из Брисела

Миливојевић напомиње да су за нас и даље на снази споразуми из Брисела али да се не испуњавају, иако ми инсистирамо, и сматрамо да било какав преговарачки процес подразумева да се Бриселски споразум испуни у пуном капацитету, али ту нема сагласности па тако свако остаје на својој позицији.

Охридски споразум, иначе, захтева од Србије да поштује суверенитет и територијални интегритет свих држава (укључујући и тзв. Косово), што се директно коси са ставом да је Косово и Метохија саставни део Србије. Једна од кључних тачака налаже да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији (укључујући Уједињене нације). Документ третира Београд и Приштину као равноправне стране и захтева размену сталних мисија, чиме би се фактички признала државност тзв. Косова.

Иако се у преговорима са Европском унијом овај споразум третира као обавезујући део процеса европских интеграција (кроз Поглавље 35) званични Београд одбија његово потписивање, истичући да га прихвата само у форми концепта који може водити ка нормализацији односа, али не и као правно обавезујући документ за признање тзв. Косова.

Бранкица Ристић/Спутњик