ПРЕД САМИТ НАТО-А: Трамп отворио фронт против Европе, савезници стрепе од новог раскола

Самит НАТО-а у Анкари почиње у атмосфери дубоких подела између Сједињених Америчких Држава и европских савезника. Према писању Си-Ен-Ена (CNN), председник САД Доналд Трамп на скуп долази незадовољан због, како сматра, недостатка европске подршке током сукоба са Ираном, док европски лидери страхују да би нове тензије могле додатно да уздрмају 77 година стар војни савез.

CNN подсећа да Трамп годинама доводи у питање значај НАТО-а за Сједињене Државе, истичући да Вашингтон сноси највећи део трошкова европске безбедности. Он никада није изричито искључио могућност значајног смањења, па чак ни потпуног повлачења америчких снага из Алијансе.

Додатне тензије изазвале су његове раније изјаве о могућем преузимању Гренланда, који припада Данској, чланици НАТО-а, као и његов блажи приступ односима са руским председником Владимиром Путином. Због тога поједини европски званичници страхују да би Москва могла да искористи поделе унутар Алијансе како би тестирала јединство њених чланица.

Према наводима америчке телевизије, атмосфера уочи самита је изузетно напета. Извор упознат са организацијом скупа тврди да је Трампу стављено до знања да би евентуални недолазак представљао дипломатску увреду за домаћина, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер поручио је да је дошло време да европски савезници преузму већи део одговорности за сопствену безбедност.

„Самит у Анкари је тренутак у којем наши савезници коначно морају да подметну леђа, и знам да председник Трамп управо то очекује“, рекао је Витакер.

Европске државе покушавају да ублаже тензије најавом нових издвајања за одбрану, али дипломатски извори признају да нико не може са сигурношћу да предвиди како ће протећи разговори са америчким председником.

Трамп је, како наводи CNN, иза затворених врата изражавао огорчење јер НАТО савезници нису подржали америчку политику током сукоба са Ираном. Европски лидери одговарају да нису били консултовани пре почетка сукоба, али су исказали спремност да помогну у обезбеђивању пловидбе кроз Ормуски мореуз.

Нове несугласице појавиле су се и у односима Трампа и италијанске премијерке Ђорђе Мелони. После самита Г7 уследила је јавна препирка, пошто је Трамп тврдио да га је Мелони молила за заједничку фотографију, што је она оштро демантовала. Амерички председник је потом изјавио да би за њу требало тражити „судску забрану приласка“, што је додатно појачало тензије.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте покушава да ублажи кризу указујући на значајан раст европских издвајања за одбрану, за који сматра да је у великој мери последица Трамповог притиска. Истовремено је поручио да су европски савезници, упркос појединим несугласицама, остајали уз Сједињене Државе.

Истовремено, САД последњих месеци убрзано смањују војно присуство у Европи, што је изазвало забринутост међу европским савезницима. У бројним престоницама већ се разматрају сценарији у којима би Европа морала самостално да преузме далеко већу одговорност за сопствену одбрану.

Додатну пажњу привлачи и присуство украјинског председника Володимира Зеленског, који ће учествовати на свечаној вечери лидера, али не и на званичним седницама самита, што многи тумаче као сигнал да питање украјинског чланства у НАТО-у тренутно није приоритет Алијансе. Планиран је и његов одвојени сусрет са Доналдом Трампом, док европске државе припремају нови пакет војне помоћи Украјини вредан више десетина милијарди евра.

Б92