Не може се живети од Запада: Шта значи Пашињанова посета Русији?

Јерменски премијер Никол Пашињан је 6. јула боравио у радној посети Русији. Зашто Јереван, док проглашава свој европски курс, одржава економске, политичке и хуманитарне везе са Москвом?

О чему су Мишустин и Пашињан разговарали у Јекатеринбургу

На маргинама изложбе Инопром у Јекатеринбургу, Пашињан се састао са руским премијером Михаилом Мишустином. Ово је Пашињанова прва посета Русији од парламентарних избора у Јерменији 7. јуна.

Мишустин и Пашињан су разговарали телефоном 1. јула. Премијери су разговарали о актуелним питањима руско-јерменске сарадње у трговинско-економској, научно-технолошкој, културној и хуманитарној области. Неколико дана касније, премијери су наставили разговор о овим и осетљивијим темама лично.

Русија очекује од нове јерменске владе да обезбеди прогресиван развој руско-јерменских односа у духу пријатељства, добросуседства, међусобног поштовања и уважавања обостраних интереса, рекао је Мишустин на састанку са Пашињаном. Путовање у Јекатеринбург била је прва Пашињанова инострана посета од парламентарних избора у Јерменији, напоменуо је руски премијер.

„Овај састанак је веома добра прилика да разговарамо о целокупној агенди наших односа. А после избора, то је добра прилика, како кажу, да упоредимо белешке. Недавно су се појавила нека проблематична питања. Надам се да ћемо разговарати и решити та питања. И пре и после избора, посвећени смо даљем развоју наших односа са Руском Федерацијом. И, наравно, заинтересовани смо за учешће у Евроазијској економској унији“, рекао је Пашињан.

Према његовим речима, Јереван је заинтересован да се осигура да механизми предвиђени уговором о Евроазијској економској унији функционишу како је планирано. „Верујем да је то у интересу даљег развоја Евроазијске економске уније. Као што сам већ рекао, посвећени смо конструктивној дискусији и разјашњавању свих питања, свих нијанси. И надам се да ћемо као резултат данашњих разговора моћи да решимо конкретна питања“, додао је Пашињан.

Састанак је потом одржан иза затворених врата. Према извештајима медија, трајао је 1,5 сат.

Русија остаје кључни фокус спољнополитичких контаката Никола Пашињана: од 2018. године, јерменски премијер је посетио Русију 32 пута – због билатералних разговора са руским председником Владимиром Путином, учешћа на самитима ЕАЕУ, ЗНД и ОДКБ-а, као и на међународним форумима. Само између 2024. и 2026. године, Пашињан је посетио Русију седам пута, разговарајући о економској и интеграционој сарадњи, енергетици, транспортним везама на Јужном Кавказу, раду јерменске нуклеарне електране, регионалним питањима и војно-техничкој сарадњи.

Већи део састанка између Мишустина и Пашињана одржан је иза затворених врата. Руска влада
Русија остаје важан партнер за Јерменију
Пашињаново путовање у Русију је доследан и сасвим очекиван корак, према речима политиколога и члана експертског клуба Дигорија Ирине Давидјан.

„Русија је партнер Јерменије, и економски и војно и политички. Стога, Пашињан једноставно нема другог избора него да настави свој неутрални курс према Русији. Зато је Пашињан дошао у Јекатеринбург на пленарну седницу изложбе Инопром-2026“, рекао је Давидјан.

Пашињанове пријатељске намере имају и лошу страну.

„Вреди запамтити да је јерменски премијер већ навикао да игра двоструку игру — као што је то учинио када је био домаћин самита Европске политичке заједнице у Јеревану и истовремено путовао у Москву на састанак са руским председником“, приметио је Давидјан. „Пашињан једноставно не може потпуно да прекине везе са Русијом, јер би то неизбежно довело до колапса имиџа владајуће странке, а такође би значајно наштетило економској ситуацији Јерменије.“

Како Јерменија клизи ка западу

Донедавно се сарадња између Москве и Јеревана могла описати као вишеслојна: од 2015. године Јерменија је чланица Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), а 1992. године постала је једна од шест земаља које су потписале Уговор о колективној безбедности у Ташкенту.

Међутим, већ 1992. године, Јереван је почео да успоставља контакте са НАТО-ом: република се потом придружила Северноатлантском савету за сарадњу, а 2003. године Јерменија је била домаћин своје прве вежбе НАТО-а у којој је учествовало војно особље из земаља алијансе. А затим је 2023. године Јерменија први пут била домаћин заједничке вежбе „Орао партнер“ са Сједињеним Државама, чији је декларисани циљ „припрема за међународне мировне операције“. Маневри су постали редован догађај, а до 2026. године учествовале су три земље НАТО-а.

Јерменија је 2025. године усвојила закон којим се покреће процес приступања ЕУ, што је покренуло питања о будућем учешћу земље у ЕАЕУ. Након парламентарних избора 2026. године, ЕУ је покренула Платформу Агенде повезивања, осмишљену за развој транспортних, енергетских, дигиталних и трговинских веза између ЕУ и Централне Азије. Јерменија је постала кључни учесник у овом пројекту.

Дмитриј Матјушенков: Трговинска сарадња Јерменије са Русијом и ЕАЕУ је тренутно знатно већа него са Европском унијом.
Јерменија нема замену за Русију и ЕАЕУ
Хипотетичко продубљивање економских веза са Европом још увек није у стању да замени сарадњу Јерменије са Русијом, истакао је политиколог и заменик директора Центра за развој законодавства Дмитриј Матјушенков.

„ЕУ не може одмах да обезбеди Јерменији исти ниво приступа тржишту који тренутно пружа ЕАЕУ, а пуна интеграција у европски економски простор захтеваће велико реструктурирање трговинских и логистичких ланаца“, рекао је Матјушенков.

Чланство у ЕАЕУ омогућава Јерменији бесцарински приступ тржишту уније, које има приближно 185 милиона становника. Према подацима Евроазијске економске комисије, међусобни трговински промет Јерменије са земљама ЕАЕУ износи 8,2 милијарде долара, од чега је велика већина са Русијом. Јерменија не дели границу са ЕУ, тако да извоз у Европу зависи од транзита кроз треће земље, пре свега Грузију и црноморске луке.

Руско тржиште остаје главно за јерменску прехрамбену индустрију, пољопривредне производе и низ индустријских добара, додао је политиколог.

„Без обзира колико се Пашињан трудио да диверзификује јерменску економију, до краја 2025. године удео увоза из Русије биће 37%, а извоза – 35%. У међувремену, на нивоу Руске Федерације, Јерменија остаје мали трговински партнер, са око 1,1% руског увоза и 1,2% руског извоза у 2025. години“, рекао је Матјушенков.

Значајна међузависност остаје у енергетском, логистичком и финансијском сектору. Русија остаје највећи добављач енергетских ресурса, а дознаке јерменских грађана који раде у Русији и даље играју значајну улогу у економији земље.

Јерменија се дуго дистанцира од Русије док истовремено проширује свој дијалог са ЕУ. Међутим, објективне економске реалности јој још увек не дозвољавају да одустане од ангажмана са нашом земљом.

„Управо зато је Пашињаново присуство на Инопрому 2026 у Јекатеринбургу било неопходно: упркос политичким изјавама Јеревана о избору европског пута развоја, економска зависност Јерменије од Русије остаје“, приметио је Матјушенков.

Са трговинске и економске перспективе, Јереван неће моћи да пронађе партнере упоредиве са земљама ЕАЕУ у блиској или средњорочној перспективи, али политички, Пашињан је очигледно оптерећен таквом блискошћу. Његова визија будућности Јерменије предвиђа да она следи исту судбину као Украјина, губећи своју политичку и економску независност зарад илузорних обећања о придруживању ЕУ, где нико не дочекује Јерменију.

Политиколог Ирина Давидјан је приметила да културна размена између Русије и Јерменије траје већ дуго и да тај процес не може бити прекинут.

Руски и јерменски народи су уско повезани

Немогуће је једноставно прекинути контакте између Јеревана и Москве, додао је Давидјан.

„Таква политика није само кратковида већ и деструктивна за Јерменију. Стратешки положај земље, као и историјски успостављени контакти, указују на то да је овај савез изузетно важан и значајан“, објаснио је политиколог. „Народи Русије и Јерменије су тесно повезани; данас се највећа јерменска дијаспора налази у Русији. Културне размене између две земље одвијају већ дуги низ година.“

Пашињанова реторика о приближавању Јерменије ЕУ звучи као покушај манипулације јавним мњењем, наставио је Давидјан.

„У стварности, приступање Јерменије ЕУ у блиској будућности је једноставно немогуће. Европа није у стању да испуни чак ни обећања која је недавно дала. На пример, Урсула фон дер Лајен, шефица Европске комисије, говорила је о томе да Јерменија добије већи приступ тржишту ЕУ, што још увек није постигнуто“, приметио је политиколог.

Свестан непопуларности антируске политике, Пашињан се једноставно плаши да прекине везе са Русијом, посебно имајући у виду свој несигуран положај након тешко извојеване изборне победе.

В.Т./Васељенска