НЕВИЂЕНО МЕШАЊЕ У РАД ТУЖИЛАШТВА! Пицула амандманима покушава да заустави истрагу о „Звучном топу“

Покушај дела посланика Европског парламента, предвођених Тонином Пицулом, да кроз амандмане на извештај о Србији директно утичу на истрагу у  случају „Звучни топ“ представља преседан који отвара озбиљно питање односа појединих европосланика према суверенитету држава кандидата и независности њихових правосудних органа.

Из садржаја амандмана, али и пратећих објава на блокадерским пропагандним платформама попут Н1 и Нова С,  произлази настојање да се поступак који воде надлежни органи у Србији политички дисквалификује пре него што је малтене и почео, док се истовремено,  лица која су предмет истраге унапред представљају као жртве политичког прогона.

Најспорнији део оваквог приступа јесте чињеница да се кроз политички документ Европског парламента практично доноси пресуда о поступку који је још у току. Подржавајући амандмане у којима се случај „Звучни топ“ квалификује као „лажна оптужба“ и „кампања застрашивања“, Тонино Пицула и Владимир Пребилич не само да унапред наводе жељени исход поступка, већ директно доводе у питање право српског тужилаштва да несметано прикупља доказе и утврђује чињенице.

Иако је познато да су поред Пицуле и Пребилича, и остала три европосланика који су упутили амандмане, месецима уназад отворено подржавали блокадерски покрет и да је њихов потез чисти политички, они на овај начин стварају притисак на носиоце правосудних функција, којима се индиректно поручује да ће свака одлука која није у складу са очекивањима појединих европских политичких кругова бити представљена као доказ политичке репресије.

Истовремено, оваквим амандманима прави се опасан преседан на основу кога би  политички или активистички статус, без обзира на кривично дело које би он имао у позадини,  представљао својеврстан имунитет од кривичног гоњења.

Уколико би се прихватила логика да је довољно представити се као студент, активиста или припадник одређеног политичког покрета да би свака истрага била проглашена политички мотивисаном, тиме би био нарушен један од основних принципа владавине права, односно да су сви грађани једнаки пред законом, без обзира на своје политичко опредељење или подршку коју уживају у међународним институцијама.

Посебно је симптоматично што се у амандманима унапред дискредитују материјали и докази до којих је дошло Више јавно тужилаштво у Београду, будући да их ови гласноговорници блокадера у ЕП, називају „контроверзним извештајима“.

Парадокс је утолико већи јер се исти политички кругови годинама позивају на европске стандарде  који независност тужилаштва и самосталност судства сматрају једним од темељних принципа владавине права. Самим тим је потпуно оправдано питање домаћих правних стручњака, по ком то основу страни посланици себи дају за право да политичким амандманима сугеришу које истраге у Србији смеју да се воде, а које не.

Случај „Звучни топ“, међутим, није једина тема ових амандмана. Они истовремено садрже читав низ политичких захтева који, осим што делују као да су их писали организатори блокада,  далеко превазилазе оквире извештаја о напретку Србије. Међу њима се налази захтев за суспензију европских фондова, што би непосредне последице имало пре свега по грађане и локалне самоуправе које користе средства европских програма, затим настојање да се Србији ограничи економска и безбедносна сарадња са другим глобалним партнерима, укључујући Кину и Русију, као и политичке оцене које се односе на унутрашња уставна и институционална питања Србије.

Посматрани у целини, ови амандмани остављају утисак да поједини посланици Европског парламента не настоје да допринесу јачању институција и владавине права, већ да политичким средствима утичу на рад домаћих органа, делегитимишу истраге које су у току и створе атмосферу у којој ће свако поступање правосудних органа против политички подобних актера бити представљено као доказ репресије.

Софија Марић / Васељенска