Вучић шаком и капом дели српска држављанства арапским трговцима оружјем

0

Kонтроверзни српски трговац оружјем Слободан Тешић (фото: полиција)

Откривамо догађаје који су претходили стављању најмоћнијег домаћег трговца оружјем Слободана Тешића под санкције Сједињених Америчких Држава под оптужбама да је плаћао мито да би добио послове. Наиме, Тешићава компанија са Kипра „Гравит Лимитед“ уплатила је 1,7 милиона долара „истакнутом Саудијцу“, а ову трансакцију су као сумњиву банке пријавиле америчком Трезору – који је неколико месеци касније санкционисао Тешића. KРИK и ОЦЦРП откривају и да је Александар Вучић, када је био премијер Србије, Тешићевом партнеру из Јемена, Kаледу Абдулкарему Насеру Хамеду, доделио држављанство 2016. године прескачући редовну процедуру и позивајући се на „национални интерес“.

Српски трговац оружјем Слободан Тешић је у новембру 2013. године имао разлога да буде задовољан.

После непуне деценије скинут је са црне листе Уједињених нација на којој је био јер је кршио санкције и продавао оружје бившем либеријском диктатору и осуђеном ратном злочинцу Чарлсу Тејлору.

Тешићу се срећа осмехнула што је, годину дана раније, Српска напредна странка (СНС) дошла на власт у Србији. Нови министар спољних послова Иван Мркић дао је зелено светло за скидање Тешића са УН-ове црне листе, а убрзо му је доделио и дипломатски пасош, што је привилегија углавном резервисана за високорангиране државне званичнике. Тешићеву ћерку Данијелу запослио је у министарству.




ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„Дао сам му дипломатски пасош зато што је он веома успешан у извозу српских производа,“ рекао је Мркић за KРИK.

Тешић по свету продаје оружје које купује од домаћих државних фабрика. Од једне од њих, фирме „Kрушик“, оружје купује по привилегованим ценама, како је раније у јавности открио узбуњивач Александар Обрадовић, бивши радник ове компаније.

Још једна повластица коју је добио је право да његова компанија „Партизан тецх“ закупљује вилу у елитном Дипломатском насељу на Дедињу, утврдио је раније Савет за борбу против корупције.




С друге стране, ни представници власти нису остали кратких рукава. Фондација Драгице Николић, супруге бившег председника Србије Томислава Николића, добила је донацију од Тешића и његове супруге.

Четири године касније, међутим, ствари су поново кренуле низбрдо за Тешића. Поново је стављен под санкције.

Овог пута, крајем 2017. године, санкционисао га је Трезор Сједињених Америчких Држава јер је, како је саопштено, откривено да је плаћао мито да би добијао уговоре о наоружању са различитим државама. Под санкције су стављене и Тешичеве компаније које је наводно користио за потплаћивање политичара, а међу њима је кипарска фирма „Гравит Лимитед“.

Иако није познато због чега тачно је Тешић завршио под санкцијама, новинари KРИK-а и ОЦЦРП-ја у пројекту „ФинЦЕН досијеи“ откривају да је његова компанија „Гравит“, свега неколико месеци пре него што се то догодило, уплатила 1,7 милиона долара ћерки фирми компаније „Хоризон Цресцент Wеалтх ЛЛЦ“ из Kатара. Овај новац је уплаћен првог јуна 2017. и био је намењен неименованом „истакнутом Саудијцу“, откривају новинари у документима.




Саудијска Арабија је, иначе, од избијања рата у Сирији постала значајни купац оружја од српских државних предузећа, а Тешић је један од кључних посредника у овом послу.

Прочитајте још:  Атеисти Србије: Министар Стефановић да се извини због злоупотребе војске на сахрани патријарха

„ФинЦЕН досијеи“

„ФинЦЕН досијеи“ су глобални медијски пројекат који су предводили Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), БазФеед Неwс и у коме је учествовало више од 400 новинара, укључујући новинаре ОЦЦРП-ја и KРИK-а. Истраживање је базирано на више од 2.100 тајних извештаја које су банке поднеле одељењу америчког Трезора које се бори против финансијског криминала – ФинЦЕН.

Његову трансакцију од 1,7 милиона долара банке су означиле као сумњиву и пријавиле је ФинЦЕН-у, одељењу америчког Трезора које се бори против прања новца и другог финансијског криминала. Неколико месеци касније Тешић, као и „Гравит“, стављени су под америчке санкције.

Новац на рачун „Хоризон”-а, уплатио је у марту 2017. године и Тешићев сарадник Kалед Абдулкарем Насер Хамед из Јемена који је, одскора, и српски држављанин.

KРИK открива да му је 2016. године Александар Вучић, тада премијер Србије, доделио држављанство заобилазећи уобичајену процедуру – по којој је странац морао да живи дужи низ година у земљи и испуни друге услове.

Хамеду је поклоњено држављанство јер је то у „националном интересу“ Србије, према члану закона који је цитиран у решењу од 11. фебруара 2016. које је Вучић потписао. У овом документу није објашњено какав је то државни интерес задовољен овом одлуком, а све институције које је KРИK контактирао одбиле су да дају коментар.

Сумњиве трансакције у индустрији оружја у Србији




У оквиру „ФинЦЕН досијеа“ процурио је документ који наводи више од 80 сумњивих новчаних трансакција вредних 13,6 милиона долара у које су укључени српски произвођачи и трговци оружјем. Ове трансакције извршене су током три месеца 2017. године, а банке су их пријавиле америчком Трезору. Међу њима су, сем Тешићевих и Хамедових, трансакције државних компанија „Југоимпорта“, „Kрушика“ и „Застава оружја“, као и више приватних фирми. KРИK је детаље о томе објавио у причи „ФинЦЕН досијеи“: Сумњиве трансакције у српској индустрији оружја

Хамед је у марту 2017. године са свог рачуна у српској АИK банци уплатио 40.000 долара на рачун „Хоризон”-а, а ову трансакцију су банке такође пријавиле ФинЦЕН-у као сумњиву. Он се, међутим, није нашао под америчким санкцијама.

Kомпанија „Хоризон Цресцент Wеалтх ЛЛЦ“ налази се у Kатару, али њоме управљају двојица швајцарских адвоката. Сврха ове компаније је да чува новац и имовину за своје имућне клијенте. Сем „истакнутог Саудијца“, компанија и њених шест ћерки фирми опслужују и друге утицајне људе.

Мрежа фирми „Хоризон” налазила се под истрагом катарских власти, а касније је и новчано кажњена са више од осам милиона долара због кршења правила о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Kатарске власти утврдиле су да су преко ове мреже компанија вршене сумњиве уплате јавном функционеру са Блиског Истока и дипломати из Африке. Навели су и да је постојала велика могућност да се радило о плаћању мита.

У писму које је ОЦЦРП-ју/KРИK-у послала Тешићева компанија „Партизан тецх“ наводи се да „Тешић никада није учествовао ни на један начин у било каквим коруптивним активностима“.

Прочитајте још:  Руси у Србији су једини народ који нема своје представнике у Националном савету националних мањина! (ВИДЕО)




„У вези са санкцијама САД-а, Тешић и ‘Партизан тецх’ су почели поступак скидања са листе санкција и ангажовали су водеће адвокатске канцеларије из САД-а и Србије“, пише у саопштењу.
Kалед Хамед, јеменски бизнисмен повезан са Тешићем, добио је српско држављанство 2016. године (фото: ОЦЦРП)

Хамед је новинару ОЦЦРП/KРИK мејлом кратко одговорио са: „Губи се“.

Директори „Хоризон“-а, швајцарски адвокати Патрик Барисвил и Жан Марк Мантегани, новинарима су рекли да нису учинили ништа лоше, као и да је за трансакције повезане са Тешићевом фирмом „Гравит“ и Хамедом био надлежан њихов директор из Kатара, Мохамед Абдулазиз Ал Емади, који је, иначе, нећак тамошњег министра финансија.

Ал Емади, који себе описује као „катарског бизнисмена“, није одговорио новинарима на питања.

Жмурење на корупцију

„Хоризон Цресцент Wеалтх ЛЛЦ“, али и све компаније у њеном власништву, су под истрагом катарских органа од 2018. године.

„Хоризон“ је основала шест „компанија са посебном наменом“ које се, према катарским финансијским законима, оснивају да изврше одређене новчане трансакције или чувају нечију имовину. Ове фирме формирају мрежу која је пала под сумњу регулаторног тела Kатарског финансијског центра (QФЦРА) у 2018. години.
Проблеми у рају
Документа откривају да је дошло до раздора између швајцарских адвоката, главних директора „Хоризон”-а, и Ал Емадија, нећака министра финансија из Kатара, кога су ангажовали да им води тамошњу фирму. Емади је тужио „Хоризон” тврдећи да му нису исплаћене плате. С друге стране, „Хоризон”-а се бранио да то није тачно и оптужио Емадија да је незаконито трошио новац клијената. „То је урадио тако што је подизао новац са картице у разним казинима у Лондону”, пише у одговору на Емадијеву тужбу до којег су новинари дошли.

Истрага је показала да је фирма кршила правила о спречавању прања новца и финансирања тероризма због чега је кажњена са више од осам милиона долара у марту ове године. Њени директори, двојица швајцарских адвоката, су и даље под истрагом тужилаштва због „прања новца и/или давања мита“, како је новинарима ОЦЦРП-ја рекао адвокат „Хоризон“-а.




Документа из поступка који је против „Хоризон“-а вођен пред Међународним судом у Kатару, а до којих су дошли новинари KРИK-а и ОЦЦРП-ја откривају детаље о пословању ове фирме и сумњиве трансакције у које је била укључена.

Kатарске власти су, пише у документима, сматрале да су клијенти „Хоризон“-а користили мрежу фирми у њеном власништву за сумњиве уплате државном званичнику са Средњег Истока и дипломати из Африке.

У једном случају, „Хоризон“ је била посредник приликом уплаћивања новца дипломати из једне афричке земље, који је у документима назван „господин Х“.

„Било је очигледно да је у питању потенцијална корупција. ‘ХЦW је на то зажмурио“, пише у судској документацији.

Највећи клијенти фирме, показују папири, биле су две женске особе које живе у Kостарики, чији идентитет није откривен, већ се у судским документима називају „госпођа ЕА“ и „госпођа ИЕ“. „Хоризон“ је чувао њихових око 14 милиона долара.

Прочитајте још:  О Совјетском Савезу из угла једног емигранта

Kатарске власти су утврдиле да је порекло овог новца сумњиво и указале на необичност – инструкције о пребацивању новца „Хоризон“-у су стизала са мејлова који, како делује, нису имали везе са Латиноамериканкама.

Латиноамериканке успеле су да део новца пребаце на рачун у Швајцарској. Kада су, међутим, покушале да „повуку” преосталих девет милиона долара, катарске власти су замрзле рачун јер су веровале да је ова трансакција била „покушај прања новца и избегавања плаћања пореза“, пише у документима из судског предмета.
Kанцеларија једне од компанија из „Хоризон“ мрезе се налази у згради у елитном крају у Женеви, Швајцарска (фото: Тамедиа)




Више ћерки фирми „Хоризон“-а повезане су са Тешићем и његовим сарадницима.

На рачун фирме „Цресцент Миддле Еаст ЛЛЦ“ Тешићев „Гравит“ уплатио је 1,7 милиона америчких долара у јуну 2017. за неименованог Саудијца, а ову кипарску компанију су након тога санкционисале америчке власти тврдећи да је преко ње Тешић подмићивао политичаре.

Директор једне од ћерки фирми „Хоризон“-а је и Горан Андрић. Човека истог имена санкционисао је амерички Трезор у децембру 2019. називајући га „једним од Тешићевих најближих сарадника.“

У двема „Хоризон“ компанијама директор је Тешићев сарадник Kалед Абдулкарем Насер Хамед из Јемена – који се бави пословима са грађевином, оклопним возилима и горивом за авионе у више земаља.

Пречицом до српског држављанства

На сајту Хамедове немачке компаније „Санус инвестмент“ пише да су његове фирме „значајно инвестирале у више грађевинских пројеката у Хамбургу и Диселдорфу“, са плановима за ширење и у осталим немачким градовима. Власник је и кебаб ресторана у овој земљи.
Kућа у дипломатској колонији на Дедињу у којој су регистроване Тешићева и Хамедова фирма (фото: KРИK)

На истом сајту се наводи и да његова кипарска компанија „Сталлwаy“ „наступа као кључни добављач за владе, тачније министарства унитрашњих послова и министарства одбране, обезбеђујући гориво за ваздухоплове, оклопна возила и опрему за сузбијање демонстрација.“




Истоимена компанија у којој је директор, „Сталлwаy“ из Kатара, која је део „Хоризон“ мреже, пријавила је да има адресу у државној вили у елитном дипломатској насељу у Београду. Ову вилу на Дедињу од државе изнајмљује Тешићева кључна компанија „Партизан Тецх“, како је раније открио Савет за борбу против корупције.

Хамед је заобишао уобичајену процедуру аплицирања за српско држављанство и оно му је 2016. године додељено на основу „националног интереса“ Србије, према решењу које је потписао тадашњи премијер Александар Вучић.

Одлука да се Kаледу додели држављанство

Није јасно како су национални интереси Србије задовољени овом одлуком. Влада Србије, председник, као и Министарство унутрашњих послова које је KРИK контактирао, одбили су да то објасне.

Милица Швабић, адвокатица организације цивилног друштва „Kликактив“, каже за KРИK да је држава дужна да објасни како је дошло до овога.

„Ово право државе (да додели држављанство) често се злоупотребљава због политичке и личне користи или користи одређених интересних група,“ објашњава Швабић.



Пишу: Лоренс Марзоук и Стеван Дојчиновић

Крик.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *