БиХ између протектората и суверенитета

Ово мо­же би­ти ва­жна ме­ђу­фа­за у ко­јој ће се ко­нач­но на­пра­ви­ти ис­ко­рак ка пу­ној по­ли­тич­кој од­го­вор­но­сти и функ­ци­о­ни­са­њу без на­мет­ну­тих ре­ше­ња, ка­же Ана Три­шић Ба­бић.

Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве не раз­ма­тра­ју ни­јед­ног дру­гог кан­ди­да­та за по­зи­ци­ју ви­со­ког пред­став­ни­ка осим Ан­то­ни­ја За­нар­ди­ја Лан­ди­ја, док ће Лу­ис Кри­шок (аме­рич­ки ди­пло­ма­та), ко­ји је на­кон са­стан­ка Са­ве­та за спро­во­ђе­ње ми­ра (ПИК) 3. и 4. ју­на име­но­ван за вр­ши­о­ца ду­жно­сти ви­со­ког пред­став­ни­ка, јер европ­ске чла­ни­це ни­су ус­пе­ле да по­стиг­ну кон­сен­зус, оста­ти на тој функ­ци­ји до из­бо­ра но­вог пред­став­ни­ка, са­оп­ште­но је из Ам­ба­са­де САД, на­кон што ПИК ни у уто­рак ни­је ус­пео да уса­гла­си за­јед­нич­ког кан­ди­да­та.

„На са­стан­ку одр­жа­ном 14. ју­ла, ам­ба­са­до­ри Управ­ног од­бо­ра ПИК-а по­твр­ди­ли су сво­ју опре­де­ље­ност да што је пре мо­гу­ће име­ну­ју за­јед­нич­ки при­хва­тљи­вог кан­ди­да­та за но­вог ви­со­ког пред­став­ни­ка”, из­ја­вио је Лу­ис Кри­шок.

Вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра Кан­це­ла­ри­је за ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ана Три­шић Ба­бић оце­ни­ла је да је од тре­нут­ка ка­да у ју­ну ни­је име­но­ван ви­со­ки пред­став­ник, а по­себ­но на­кон што су се по­ја­ви­ла два кан­ди­да­та, би­ло ја­сно да до име­но­ва­ња не­ће до­ћи у до­глед­но вре­ме. „Си­гур­на сам да се то не­ће до­го­ди­ти ни до но­вем­бра, а до та­да ће­мо ви­де­ти у ком прав­цу ће се од­ви­ја­ти по­ли­тич­ки про­це­си”, оце­ни­ла је Три­шић Ба­бић. До­да­ла је да се у БиХ не де­ша­ва ни­шта нео­бич­но. „Ин­сти­ту­ци­је функ­ци­о­ни­шу, пар­ла­мен­тар­ни жи­вот се од­ви­ја, ра­де Са­вет ми­ни­ста­ра, вла­де ен­ти­те­та и све дру­ге ин­сти­ту­ци­је. То је нај­бо­љи до­каз да БиХ мо­же да функ­ци­о­ни­ше без ви­со­ког пред­став­ни­ка и без би­ло ка­квог спољ­ног ту­тор­ства. Ово мо­же би­ти ва­жна ме­ђу­фа­за у ко­јој ће БиХ ко­нач­но на­пра­ви­ти ис­ко­рак ка пу­ној по­ли­тич­кој од­го­вор­но­сти и функ­ци­о­ни­са­њу без на­мет­ну­тих ре­ше­ња”, за­кљу­чи­ла је она.

Пре­ма оно­ме што је до са­да по­зна­то, за­стој у из­бо­ру про­из­и­ла­зи из не­сла­га­ња из­ме­ђу Ва­шинг­то­на, с јед­не стра­не, и Не­мач­ке, Фран­цу­ске и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, с дру­ге, јер обе стра­не има­ју раз­ли­чи­те фа­во­ри­те за ме­сто ви­со­ког пред­став­ни­ка у БиХ. Док САД оста­ју при кан­ди­да­ту­ри ита­ли­јан­ског ди­пло­ма­те Ан­то­ни­ја За­нар­ди­ја Лан­ди­ја, европ­ске зе­мље по­др­жа­ва­ју фран­цу­ског ди­пло­ма­ту Ре­неа Тро­ка­за.

Пр­ви озбиљ­ни­ји рас­ко­рак ме­ђу за­пад­ним са­ве­зни­ци­ма по овом пи­та­њу по­ја­вио се на­кон од­ла­ска Кри­сти­ја­на Шми­та, не­мач­ког ди­пло­ма­те, на чи­ји су рад, пре­ма пи­са­њу ме­ди­ја, аме­рич­ки зва­нич­ни­ци има­ли при­мед­бе, а ко­ји је на­пу­стио БиХ пре пет­на­е­стак да­на. Па­ра­лел­но са тим из Ва­шинг­то­на све че­шће сти­жу по­ру­ке о по­тре­би по­сте­пе­ног сма­њи­ва­ња ме­ђу­на­род­ног про­тек­то­ра­та и ја­ча­ња до­ма­ће од­го­вор­но­сти у БиХ.

Део ана­ли­ти­ча­ра сма­тра да је до за­о­кре­та у аме­рич­ком при­сту­пу до­шло на­кон раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ва­шинг­то­ну. Као ар­гу­мент на­во­де да је ру­ко­вод­ство Срп­ске, на­кон тих кон­та­ка­та, ста­ви­ло ван сна­ге део за­ко­на из па­ке­та о „из­вор­ном Деј­то­ну”, ко­ји су прет­ход­но би­ли усво­је­ни као од­го­вор на не­за­до­вољ­ство де­ло­ва­њем и пла­но­ви­ма Кри­сти­ја­на Шми­та.

На­кон сед­ни­це ПИК-а одр­жа­не у уто­рак на­во­ди­ло се да ће раз­го­во­ри би­ти на­ста­вље­ни и да би већ на­ред­не сед­ми­це мо­гло да се по­но­во по­ку­ша да се до­ђе до ре­ше­ња. На­вод­но се раз­ма­тра и кан­ди­да­ту­ра још јед­ног ита­ли­јан­ског ди­пло­ма­те Ма­у­ри­ци­ја Ма­са­ри­ја, као и Пе­тра Со­рен­се­на, ак­ту­ел­ног спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка Европ­ске уни­је за ди­ја­лог Бе­о­гра­да и При­шти­не. Пре­ми­јер Ре­пу­бли­ке Срп­ске Са­во Ми­нић оце­нио је да не­мо­гућ­ност по­сти­за­ња до­го­во­ра у ПИК-у о из­бо­ру но­вог ви­со­ког пред­став­ни­ка у БиХ по­ка­зу­је да је вре­ме за за­тва­ра­ње по­гла­вља ме­ђу­на­род­ног про­тек­то­ра­та. Он је под­се­тио да ПИК ни­је пред­ви­ђен Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом.

Младен Кременовић/Политика