Сарајево брине резолуција Сабора о Хрватима у БиХ

Резолуција коју је усвојио Сабор Хрватске о положају Хрвата у БиХ вратила је у фокус политичке расправе једно од најосетљивијих питања унутар Федерације БиХ – начин избора хрватских представника и спор око такозваног легитимног политичког представљања. У Сарајеву је документ дочекан као мешање Загреба у унутрашња питања БиХ, док га хрватске странке у Мостару виде као потврду дугогодишњих упозорења о политичкој неравноправности Хрвата у БиХ.

Три месеца пред опште изборе у БиХ, Хрватски сабор усвојио је Резолуцију о оснаживању политичког положаја Хрвата, којом позива на измену Изборног закона ради обезбеђивања, како се наводи, легитимног политичког представљања Хрвата. Подржана је и могућност успостављања посебне изборне јединице за избор хрватског члана Председништва БиХ, уз осуду, како је наведено, „изборног инжењеринга” и прегласавања Хрвата.

Председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић овај потез Загреба оценио је као супротан међународном праву и неприхватљиво мешање у унутрашње ствари БиХ. Корак даље отишао је министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, тврдећи да Хрвати у БиХ „уживају много више права и позиција него што им то по законима ове земље припада”.

Шеф Клуба Бошњака у Дому народа Парламента ФБиХ и потпредседник СДА Муамер Зукић истакао је да је и актуелна Влада Федерације БиХ именована без сагласности представника Бошњака. „Хрватска као држава и њен парламент немају права да уређују државу БиХ, као што ни парламенти у БиХ не могу уређивати уставни поредак у Хрватској”, истиче Зукић.

Из странке Снага народа, на чијем је челу Рамо Исак, резолуцију Сабора Хрватске виде као део, како тврде, договора Милорада Додика и Драгана Човића у циљу „разваљивања БиХ”, за шта су, како наводе, заинтересоване и Хрватска и Србија. Из Комшићевог Демократског фронта поручили су да је „коначно пала маска званичног Загреба”, оцењујући да се политика трећег ентитета годинама представљала кроз приче о федерализацији и изборним реформама, иако је, како тврде, од почетка представљала наставак пројекта такозване Херцег-Босне.

И у Нашој странци, коју предводи Сабина Ћудић, сматрају да Хрватска користи Хрвате у БиХ у дневнополитичке сврхе. Из ове странке наводе да у БиХ деценијама круже три мита – „мит о трећем ентитету, мит о укидању Републике Српске који шире они који су потписали њен настанак и мит о отцепљењу Републике Српске”. Односи бошњачких и хрватских политичких представника годинама су оптерећени неслагањима око начина функционисања заједничког ентитета, која су 2001. године кулминирала покушајима успостављања хрватске самоуправе, односно ревитализације Херцег-Босне, која је Вашингтонским споразумом 1994. године интегрисана у Федерацију БиХ, један од два ентитета.

Хрватске странке годинама указују да Хрвати у БиХ немају могућност да сами изаберу своје политичке представнике, посебно када је реч о избору хрватског члана Председништва БиХ. Као кључни пример наводе изборе на којима су побеђивали кандидати странака које се формално представљају као грађанске, али које, према оцени хрватских политичких представника, подршку добијају од бошњачког бирачког тела.

За Хрвате је то доказ политичке мајоризације и дискриминације, док се у Сарајеву одговара да је такав исход у складу са Уставом БиХ, који прописује да се у Председништво БиХ бирају Бошњак и Хрват из Федерације БиХ и Србин из Републике Српске, али не одређује из којих политичких странака ти представници морају долазити.

Хрватске странке окупљене око ХДЗ-а БиХ тврде да је Жељко Комшић у више наврата изабран гласовима бошњачких бирача. И за предстојеће октобарске изборе, Демократски фронт кандидовао је Славена Ковачевића, саветника Жељка Комшића, док ће се међу осталим хрватским кандидатима наћи Даријана Филиповић из ХДЗ-а БиХ и Зденко Лучић, кандидат ХДЗ-а 1990.

Исход тог избора, како се процењује, неће зависити само од расположења хрватског бирачког тела, већ и од тога да ли ће бошњачки бирачи део гласова усмерити према кандидатима који нису делегирани од хрватских партија. Управо у томе хрватске вође годинама виде суштину „изборног инжењеринга”.

Паралелно са нарушеним хрватско-бошњачким односима, напредовала је сарадња српских и хрватских партија у БиХ, које је, чини се, повезивао отпор „централистичким амбицијама” Сарајева.

У резолуцији коју је усвојио Сабор Хрватске се наводи да Хрвати у БиХ „не остварују у потпуности своју уставом загарантовану конститутивност” и да се не могу сматрати потпуно равноправним с друга два конститутивна народа. Лидер странке ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић сматра да је било крајње време да Хрватски сабор преузме улогу коју му прописује хрватски Устав и стане у заштиту Хрвата у БиХ. Подсетио је да је Хрватска била потписница и гарант Вашингтонског и Дејтонског мировног споразума, којима је окончан рат, али и успостављени механизми под‌еле власти и равноправности конститутивних народа.

Младен Кременовић/Политика