Антић: Блокадерски покрет нема снагу да промени власт

Истраживања јавног мњења показују да блокадерска листа полако долази до оног броја који је имала уједињена проевропска опозиција на претходним изборима

Професор на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић изјавио је данас да се у претходних годину и по дана показало да блокадерски покрет није довољно добар да би променио власт, и додао да питање да ли ће Влада Србије опстати или не зависи само од тога када ће бити ванредни парламентарни избори, с обзиром на то да се показало да популарност владајуће коалиције није опала.

Антић је за Тан‌југ рекао, говорећи о данашњој ванредној седници Скупштине Србије на којој је једина тачка дневног реда разматрање Предлога о неповерењу Влади Србије, да је једино што може да превазиђе политичку кризу у Србији споразум, до ког је тешко доћи ако је једна страна на власти, а друга страна верује да та страна која је на власти треба само да оде.

„Ако постоји уверење да ће избори бити судбоносни, да из Владе кажу да су то најважнији избори у историји Србије, док људи из опозиције кажу да само треба да дође до избора па ће власт пасти, у тим условима нема ништа од решења. Могуће је да се обе стране из патриотских разлога састану и да изборни резултати буду изнад свега”, навео је он.

Антић је рекао да је необично то што је разговор и дијалог у Србији тренутно неопходан можда и више него икада, с обзиром на то да је деведесетих година држава била у свим могућим дилемама и проблемима, док данас то није случај имајући у виду да је Србија данас на нивоу европског стандарда када је реч о политици.

Он сматра да је много проблема у Србији индуковано споља због одређених недоумица у којима је ЕУ, САД и због сукоба који траје и који је близу наших граница, и Украјински и Блискоисточни.

Необично је то што након завршетка блокада криза и даље траје, иако држава функционише у најбољем реду како је функционисала пре блокада, изјавио је професор и додао да је нетачно уверење које постоји међу појединима да се власт налази у одређеној кризи.

„Та идеја о динстању, пржењу, обузима умове неких људи који воде опозицију и то није тачно. Истраживања јавног мњења показују да би вође опозиције, па чак и оне блокадерске, морале више да размисле о проблему и извуку другачије закључке зато што полако идемо ка томе да опозиција уместо да буде јединствена, она је разједињена, уместо да понуди нови квалитет и постане инклузивнија, она је постала екслузивнија и нуди блокадерску листу која је затворена”, навео је он.

Антић је истакао да истраживања јавног мњења показују да блокадерска листа полако долази до оног броја који је имала уједињена проевропска опозиција на претходним изборима, што је далеко од преузимања власти.

На питање да ли је најреалнији политички сценарио да председник Србије Александар Вучич распише ванредне парлаентарне изборе уколико Влада Ђуре Мацута сада не добије подршку, а нова Влада се не формира у року од 30 дана, Антић је рекао да је за њега лично необична сва расправа око избора, с обзиром на то да је после 16 избора у локалним срединама власт сваки пут потврдила своју популарност и да је популарнија од овакве опозиције.

Када је реч о блокадерском покрету, професор је изјавио да се показало да блокадерски покрет није довољно добар да би променио власт, и додао да питање да ли ће Влада опстати или не зависи само од питања да ли ће избори бити у септембру, октубру, децембру или јануару.

„Што је власт јача то мање тежи ка томе да сачекамо изборну годину, него да се раније распишу избори. Да су избори били пре годину, или годину и по дана то би био можда неки успех опозиције, а овако је то сада једна завршница једног дриблинга који траје већ годину и по дана, а који није био потребан”, поручио је он.

Одговарајући на питање какве су шансе владајуће коалиције, а какве шансе има тзв. студентска листа уколико избори буду расписани, Антић је оценио да студентску листу на власт може да доведе само револуција, јер сва истраживања показују да она на поштеним изборима не може да дође на власт.

„Међу људима који подржавају студентску листу је завладало мишљење да су студенти изабрана генерација, да ће они решити сваки проблем. То је једна од ствари са којом није сагласна опозиција, али покушава да добије боље место а и неки мисле да ће моћи да руководе блокадерским покретом који представљају људи који нису студенти, а излазе испред студената”, изјавио је он.

Када је у питању парламентарна опозиција, Антић је оценио да ствари не иду добро за парламентарну опозиција зато што кренула погрешним путем, и додао да развој парламентарног система и политике у Србији у многоме зависи од Запада.

Антић је поручио да би било најбоље било да се опозиција ресетује јер пропустила прилику да заустави тзв. студентску блокаду која је била незаконита, да не злоупотребљава контакте и везе које имају међу деканима, да буде инклузивна а не ексклутивна, да донесе неки конкретан програм који би можда довео до победе.

„Морате да имате озбиљну организацију и програм, тако се долази до промене. Ако не можете да победити одмах, можда ћете победити на Старом Граду, у Београду, Нишу па ће то она бити одскочна даска, али то уверење да мењамо систем, идемо машинси против машинерије, да ћемо да створимо Србију каква никад није била не стоји”, оценио је он.

Политика