Дванаест љубињских беба као жртве усташког геноцида у Херцеговини

0
Фреска 12 љубињских беба

(фото:Гемини)

Страдања у Херцеговини током Другог светског рата нису заобишла ни најмлађе. Међу бројним жртвама усташког терора биле су и бебе, чија је судбина остала један од најпотреснијих симбола страдања српског народа у овом крају.

У лето 1941. године, спасавајући голе животе од усташких покоља, српско становништво из Љубиња и околних херцеговачких села склонило се у сурову и неприступачну планину Илију. У збегу, без хране, лекова, чисте воде и основних услова за живот, хиљаде људи данима су преживљавале у неизвесности.

Глад, исцрпљеност и болести оставиле су тешке последице, а мајкама је нестало млека. У таквим условима, од глади, дехидратације и болести преминуло је дванаест беба, на грудима својих мајки.

Тела невино страдале деце пренета су са планине и сахрањена у заједничку гробницу на сеоском гробљу у Бјелошевом Долу. Према народном обичају, на њиховим гробовима остављене су преврнуте дрвене колевке – потресан симбол прекинутог живота, који је деценијама изазивао тугу свакоме ко би прошао тим местом.

Сећање на ову трагедију данас чува спомен-обележје у Бјелошевом Долу, подигнуто пре десетак година. Дело мајстора Николе Шишића, чији је централни мотив камена колевка, представља трајни подсетник на страдање дванаест невиних живота.

Трагедија је овековечена и фреском у Храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу. На њој су приказане мајке које оплакују своју децу изнад преврнутих колевки, чиме је овај догађај уврштен међу најснажније симболе страдања и мучеништва Херцеговине.

Судбина љубињских беба има и болну симболичку подударност са трагедијом из 1992. године, када је у Бањалуци, због недостатка кисеоника услед ратне блокаде Коридора, преминуло дванаест новорођенчади. Иако раздвојене више од пола века, обе трагедије сведоче о најтежим последицама рата, у којима су живот изгубила најневинија бића.

Трагедија дванаест љубињских беба остаје трајно сведочанство страдања цивила у Другом светском рату и опомена да највећу цену оружаних сукоба готово увек плаћају они који су најнемоћнији.

Компас инфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *