ХИТНО СЕ ОГЛАСИЛО ВЈТ ЗБОГ КСЕНИЈЕ МАРИЋ: „ПРЕКОРАЧУЈЕ ОВЛАШЋЕЊА И УЛАЗИ НА ТЕРЕН САМОВОЉЕ“

Више јавно тужилаштво у Београду оштро је реаговало на интервју судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Ксеније Марић, објављен у листу „Данас“, оценивши да су њене тврдње о раду тужилаштва неосноване и неаргументоване. Тужилаштво је затражило да лист, у складу са Законом о јавном информисању и медијима, објави њихов одговор.

Саопштење Вишег јавног тужилаштва преносимо у целости:

„Поводом неаргументованих и неоснованих тврдњи које је изрекла судија за претходни поступак Вишег суда у Београду Ксенија Марић, у интервјуу објављеном 30. јула 2026. године у дневном листу ‘Данас’, под насловом ‘Судим по закону, а не по политичким жељама’, Више јавно тужилаштво у Београду затражило је од поменутог листа да, у складу са чланом 94. Закона о јавном информисању и медијима, објави одговор овог тужилаштва.

ВЈТ у Београду истиче да иначе не би коментарисало одлуку судије Марић на овај начин, али имајући у виду да је иста изашла јавно са неоснованим и неаргументованим критикама рада тужилаштва, ВЈТ у Београду је принуђено да реагује.

Наиме, судија Ксенија Марић, као судија за претходни поступак, тиме што одбија да изда тражену наредбу поступа директно супротно одредбама чланова 152–157 Законика о кривичном поступку (ЗКП), будући да у овој фази поступка није овлашћена да испитује да ли и у којој мери постоји степен сумње да је осумњичено лице извршило кривично дело.

Члан 152. ЗКП изричито прописује да се претресање стана и других просторија или лица може предузети ако је вероватно да ће се претресањем пронаћи окривљени, трагови кривичног дела или предмети важни за поступак.

Чак и након летимичног погледа на опште одредбе ЗКП које се односе на доказе уопште (чл. 82–84 ЗКП), као и на одредбе које се односе на друге доказне радње, уочљиво је да се за издавање наредбе за претресање не захтева утврђивање чак ни најнижег степена сумње, такозваног основа сумње, већ је законодавац изричито предвидео као основ за издавање те наредбе вероватноћу да ће се пронаћи окривљени, трагови кривичног дела или предмети важни за поступак.

Тиме што мимо законских одредби захтева друге услове за издавање наредбе за претресање стана и других просторија, судија за претходни поступак Ксенија Марић прекорачује своја законска овлашћења и дефинитивно улази на терен самовоље, знајући да против одлуке којом се одбија издавање наредбе за претрес није предвиђен правни лек и да њена одлука не подлеже контроли више инстанце.

ВЈТ у Београду истиче да се питање степена сумње утврђује у евентуалним каснијим фазама поступка, на пример приликом доношења одлуке о притвору, подношења оптужног акта или доношења пресуде, а у овој фази поступка то је преурањено и у конкретном случају штетно, јер се орган поступка онемогућава да прикупи доказе који могу довести до процесуирања окривљеног, а да не говоримо да се приликом претреса могу пронаћи и други предмети који би могли довести до покретања кривичног поступка због другог кривичног дела.

То значи да у моменту када поднесе судији за претходни поступак захтев за издавање наредбе за претресање стана и других просторија јавно тужилаштво није у обавези да утврђује степен сумње да је то лице извршило одређено кривично дело. Сврха доказне радње претресања је да се прикупе докази, а тек после тога, ако се ти докази пронађу или не пронађу, разматраће се питање степена сумње.

Стога би питање степена сумње требало оставити за касније фазе овог поступка, односно за моменте када ЗКП захтева да се утврди њихово постојање.

При томе је важно напоменути да судија за претходни поступак не ‘суди’, како то наводи судија Ксенија Марић, будући да ЗКП израз ‘суди’ користи у члановима 21. и 22, где говори о саставу судског већа и судији појединцу који воде кривични поступак због одређених кривичних дела – при чему је очигледна интенција законодавца да се овај израз користи само за поступање суда у фази након потврђивања оптужнице или заказивања претреса у скраћеном поступку па до пресуђења, док у свим фазама пре и после тога законодавац користи израз ‘одлучује’.

Тако је у члану 22. став 2. ЗКП наведено да судија за претходни поступак одлучује у предистражном поступку и истрази.

Сваки судија, а нарочито судија вишег суда, требало би да познаје ЗКП у односу на то каква су му овлашћења, да се тих својих овлашћења придржава и да сходно томе правилно користи законску терминологију.“