Сваки пети грађанин Црне Горе на ивици сиромаштва

Стопа ризика од сиромаштва у Црној Гори у 2025. години порасла је на 20,9 одсто, што значи да је више од сваког петог становника имало расположиви доходак испод националног прага ризика од сиромаштва.

Према прелиминарним подацима Управе за статистику Монстат, стопа је повећана за 0,9 процентних поена у односу на 2024. годину, када је износила 20 одсто.

Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство повећан је са 3.973 на 4.868 еура годишње, односно 22,5 одсто. За домаћинство са двије одрасле особе и двоје деце млађе од 14 година праг је порастао са 8.344 на 10.222 евра годишње.

Монстат напомиње да стопа ризика од сиромаштва не показује колико је људи нужно сиромашно, већ проценат становништва чији је еквивалентни расположиви доходак испод утврђеног прага.

Подаци о дохотку односе се на 2024. годину, док се показатељи материјалне депривације односе на тренутак анкетирања у 2025. години. Резултати су прелиминарни, а коначни подаци биће објављени након валидације Еуростата.

Социјални трансфери значајно ублажавају сиромаштво

Подаци показују да социјални трансфери и пензије имају значајан утицај на смањење ризика од сиромаштва.

Када би се из дохотка искључили социјални трансфери, стопа ризика од сиромаштва порасла би са 20,9 на 26,9 одсто. Без социјалних трансфера и пензија достигла би 40,5 одсто, преноси Адриа.

Истовремено, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, позната као АРОПЕ, смањена је са 29,2 на 28,3 одсто.

Смањена је и стопа изразите материјалне и социјалне депривације, са 11 на 9,6 одсто. Овај показатељ обухвата становнике домаћинстава која не могу да приуште најмање седам од укупно 13 основних материјалних и социјалних ставки.

Више од половине не може да приушти одмор

Више од половине становништва, односно 51,8 одсто, живи у домаћинствима која не могу да приуште недељу дана годишњег одмора ван куће.

Неочекивани финансијски трошак не може да поднесе 51,6 одсто становништва, што је више него годину раније, када је тај удио износио 47,9 одсто.

Сваки други дан оброк са месом, пилетином, рибом или вегетаријанским еквивалентом не може да приушти 12,7 одсто становника, док 13,2 одсто живи у домаћинствима која немају могућност адекватног загријавања стана или куће.

Са плаћањем стамбеног кредита, станарине, комуналних рачуна или потрошачких кредита касни 16,5 одсто становништва. Тај проценат је значајно смањен у односу на 2023. годину, када је износио 29,9 одсто.

Подаци о субјективном осећају финансијске сигурности показују да 16,3 одсто становника живи у домаћинствима која уз много потешкоћа спајају крај са крајем. Веома једноставно то успијева свега 1,7 одсто становништва.

Незапослени и самохрани родитељи најугроженији

Највећем ризику од сиромаштва изложени су незапослени. Стопа међу њима износила је 47,4 одсто, у односу на 39,1 одсто годину раније.

Код запослених код послодавца стопа је износила 5,9 одсто, код самозапослених 12,5 одсто, а код пензионера 14,9 одсто.

Према типу домаћинства, најугроженије су породице које чини једна одрасла особа са најмање једним издржаваним дететом, код којих стопа ризика од сиромаштва достиже 44,8 одсто.

Слиједе домаћинства са две одрасле особе и троје или више издржаване деце, са стопом од 38,7 одсто.

У ризику од сиромаштва било је 26,2 одсто деце млађе од 18 година, док је 35 одсто деце било у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.

На северу двоструко већи ризик него у централном региону

Највиша стопа ризика од сиромаштва забележена је у Северном региону, гдје је износила 33,7 одсто.

На југу је била 19,2 одсто, а у Централном региону 15,7 одсто.

Разлика је изражена и између градских и осталих подручја. У градским насељима ризику од сиромаштва било је изложено 17,7 одсто становника, а у руралним и другим подручјима 27,2 одсто.

Расте неједнакост дохотка

Подаци Монстата показују и раст доходне неједнакости.

Најбогатијих 20 одсто становништва приходовало је 6,7 пута више од 20 одсто становништва са најнижим дохотком. Годину раније тај однос износио је 5,8.

Гини коефицијент, којим се мјери неједнакост расподеле дохотка, повећан је са 31,6 на 34. Што је његова вредност ближа 100, неједнакост је већа.

Иако су стопа социјалне искључености и изразита материјална депривација смањене, раст стопе ризика од сиромаштва, Гини коефицијента и разлике између становништва са највишим и најнижим дохоцима показује да су доходне неједнакости повећане.

ИН4С