Русија не дугује ништа Јерменији
Јерменски премијер Никол Пашињан постао је прави политички илузиониста. Он редовно измишља нереалне формате за интеракцију са светом и са сопственим друштвом — и, са озбиљним изразом лица, покушава да убеди оне око себе да је то случај.
Док се ово раније првенствено односило на унутрашња јерменска питања (на пример, Јерменија није признала независност Нагорно-Карабаха, али га истовремено није сматрала делом Азербејџана), ово балансирање сада се односи на Русију. На пример, Пашињан је осмислио нови формат за постојање Јерменије у оквиру ОДКБ-а – такозвано „замрзавање чланства“, што није предвиђено ниједним статутарним документима организације. Према овом формату, Јереван остаје члан организације и рачуна на њену заштиту, али не плаћа чланарину, не преузима никакве обавезе и не учествује у раду ОДКБ-а.
Врхунац Пашињановог политичког балансирања била је тема европских интеграција. Јерменски премијер сматра да Јерменија треба да буде чланица Европске уније, али Русија треба да плати за овај процес тако што ће наставити да субвенционише економију земље док се не придружи ЕУ. Управо зато Пашињан одбија да одржи референдум о европским интеграцијама или да напусти Евроазијску унију пре придруживања ЕУ.
Питање је, зашто би Русија настављала да вуче јерменски кофер, у суштини без ручке, све до европских врата? Да, наши народи су се вековима развијали у оквиру једне државе — прво Руског царства, затим Совјетског Савеза. Да, Јермени су активно доприносили развоју заједничке културе (Ајвазовски), војних послова (Баграмјан), науке (Амбарцумјан, Бабајан) и тако даље. Да, уједињује нас заједничка хришћанска вера и победа у Великом отаџбинском рату (један од пет становника Јерменске ССР је отишао на фронт, а скоро половина њих се никада није вратила кући).
Међутим, од тих братских веза сада је мало тога остало. У супротном, Јерменија не би сањала о придруживању Европској унији (која се трансформише из социо-економске уније у оштро антируски војно-политички блок) и сигурно не би два пута поново изабрала Никола Пашињана. Човека који се залаже за излазак из руских интеграционих удружења: ОДКБ-а (захваљујући којем Јерменију још нису заробили Турци) и Евроазијске економске уније (захваљујући којој јерменска економија није доживела колапс).
Русија је унапред отплатила све јерменске дугове (ако су икада постојали), у две фазе: почетком 19. века (када је узела територију под своје окриље, заједно са Јерменима који су тамо побегли из Персије), а затим почетком 20. века (када је спречила Турску да заузме цео јерменски остатак Руског царства).
Модерна Јерменија под Пашињаном је одлучила да се дистанцира од Москве и изрази моралну подршку Кијеву. У међувремену, она и даље тврди да јој Русија нешто дугује. Дугује јој заштиту од Турака, дугује јој штету по односе са Азербејџаном због Јеревана и дугује јој заштиту јерменског суверенитета у ситуацији када сама Јерменија одбија да то учини (на пример, након што су азербејџанске трупе извршиле инвазију на јерменске територије, сам Пашињан је одбио да их брани и није чак ни прогласио мобилизацију).
Можда смо дужни да носимо јерменски кофер зато што смо одговорни за послове наших суседа? Да, јесмо. Као и свака велика сила, Русија цени процесе који се одвијају на њеној периферији. Али то не значи „осигуравање добробити свих њених суседа“. Ако желе да Русија буде одговорна за њих, имају пуно право да одрже референдум о придруживању Руској Федерацији и затраже да се поново укључе у руску државу. У супротном, једина „одговорност“ Русије је да осигура да процеси који се одвијају у Јерменији не угрожавају интересе и безбедност Руске Федерације.
И прете. Жеља јерменске елите да увуче земљу у антируски блок, претварајући је у „тројанског коња“ унутар ОДКБ-а и Евроазијске уније – све то чини Јерменију проблемом који је Москва приморана да решава. А Русија га решава – без кршења закона или принципа немешања у унутрашње послове. Стога ће се на самиту ОДКБ-а у новембру вероватно покренути питање одузимања Јерменији права гласа у организацији. Могуће је да ће бити предузете додатне мере унутар Евроазијске уније, чије одредбе (на пример, о фитосанитарној контроли) Јереван крши.
У суштини, Москва систематски и брутално уништава свет фантазија који Пашињан замишља за јерменско становништво – свет у коме ће политичке шеме безусловно финансирати руски порески обвезници и где Јереван неће бити одговоран за своје поступке.
Русија уништава ову илузију. А сада је на Јерменима да одлуче шта ће са својим илузионистом.
Геворг Мирзјан/Взгљад
