Епархија рашко-призренска: Заставе ОВК на огради српских храмова потврђују погоршање безбедносне ситуације на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска најоштрије је осудила, како истичу, чин скрнављења и отворене националистичке провокације у Липљану, где су две особе албанске националности на ограду црквене порте, у којој се налазе средњовековни храм Ваведења Пресвете Богородице из XIV века и храм Светих мученика Флора и Лавра, поставиле заставе ОВК и Албаније. У саопштењу се напомиње и да оцена о побољшаној безбедносној ситуацији не одражава реално стварност у којој се налазе Срби и Српска православна црква.

„Према информацијама којима располажемо, увече 10. августа, припадници Косовске полиције су, патролирајући овим делом Липљана, у центру града затекли двојицу починилаца приликом постављања застава, привели их и потом уклонили заставе са црквене ограде. И поред реакције полиције, стварни однос институција према овом делу показаће се у даљем поступку, његовој правној квалификацији и спремности тужилаштва и суда да утврде мотиве и одговорност починилаца“, наводи Епархија у саопштењу.

Поручује да овај догађај не сме бити сведен на обичан прекршај јавног реда, непримерено понашање или безначајан чин вандализма.

Епархија, напомињу, располаже снимком са надзорних камера и, чим јој Косовска полиција званично достави податке о идентитету приведених особа, против обојице ће поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву.

„Захтеваћемо да се објективно испита да ли ово дело садржи елементе подстицања етничке и верске мржње, застрашивања преосталих православних Срба и намерног скрнављења заштићеног средњовековног верског и културног добра“, најављује Епархија.

У саопштењу се наглашава и да постављање заставе ОВК на ограду српског православног храма није неутрално истицање политичког симбола, јер су обележја ОВК у живом искуству српског народа на Косову, а посебно преосталих Срба у Липљану, нераскидиво повезана са оружаним насиљем, отмицама, убиствима, прогоном, уништавањем домова и скрнављењем православних светиња за која одговорни никада нису приведени лицу правде.

Постављање такве заставе на ограду цркве из XIV века представља намерни чин застрашивања и симболичког показивања власти над имовином Српске православне цркве, истиче Епархија рашко-призренска.

У саопштењу се указује да се постављање заставе Албаније и ОВК на српску светињу не може тумачити као случајност или непромишљеност.

„Реч је о покушају да се древни српски православни простор обележи знамењима албанског национализма и оружане формације под чијим су симболима Срби са овог подручја страдали и били протеривани, 150 српских цркава уништено или брутално оскрнављено од 1999. године“, додаје Епархија.

Указује се и да посебну тежину делу даје положај малобројних преосталих Срба у Липљану, од некадашњих више хиљада Срба, данас их у граду живи свега неколико стотина.

Епархија наводи и да два храма представљају њихово духовно средиште и једно од последњих видљивих сведочанстава вековног српског православног присуства.

„Зато напад на црквену порту није само напад на ограду или имовину, него порука преосталим Србима да ни у својим светињама нису сигурни и да се и сам знак њиховог постојања може изложити порузи“, наводи Епархија.

Подсећа да синоћњи случај није изолован, те да је у децембру прошле године маскирано лице са истог црквеног комплекса насилно уклонило заставу Српске православне цркве, постављену поводом храмовне славе, а да се сличан случај догодио и у јуну 2023. године.

Изостанак откривања и одговарајућег кажњавања починилаца у ранијим случајевима продубио је осећај некажњивости и отворио простор за нове провокације, упозорава Епархија.

Додаје да синоћњи инцидент треба посматрати и у контексту других догађаја који су последњих седмица озбиљно узнемирили СПЦ и српски народ.

Подсећа се да је после мирно окончаног парастоса на Газиместану приведено 37 Срба, укључујући малолетно лице, више приведених изнело тешке наводе о физичком и психичком злостављању, националним увредама и понижавању од стране припадника полиције, док су приликом храмовне славе манастира Светих Архангела код Призрена верници, међу којима и жене, деца, старији људи и свештенство, били изложени поступању Косовске полиције које су верници доживели као понижавајуће и застрашујуће.

Борба