СРБИ И ТУРСКИ ЗЛОЧИНИ: Окупација оставила

“Народ који не зна своју историју, не заслужује ни будућност“. Освајањем српских земаља, Турци су завели страховит окупаторски режим над Србима да би присилили Србе на општу исламизацију и потурчивање како записа Његош у Горском Вијенцу. Како би безбједно и трајно остали на Балкану. Турци су Србима укинули сва људска и национална права: слободу кретања, слободу одијевања – ношење нове, свечане одјеће, накита и украса, чак одређених боја, прâво на изградњу и поправку кућа и цркава од тврдог материјала, забранили су српске обичаје, гласно пјевање, звоњаву црквених звона, јахање оседланих коња, укинули су прâво на непокретну имовину, увели су главарину, порез на мртве, на димњак, на стоку, пчеле, при сусрету са Турцима Срби су морали да сјашу и да се склоне с пута и погнуте главе стану у понизној пози, нису смјели да гледају Турке у лице, обавезали их на кулук без надоканаде са својом храном, својом стоком и својим алатом…

Што је дуже трајала турска окупација то су биле све бројнији и нови турски намети, Турци су настојали да што више понизе Србе, да им убију душу и присиле их на ислaм. Потурчавањем Србима су престајале све дажбине и намети, добијали су некретнине, читлуке, на којима су радили православни Срби уз надокнаду само колико да се прехране и не помру од глади, да одрже голи живот, а често нису имали ни толико.

Најстрашнији је био порез на потомство, “данак у крви“, којим су Турци сваке четврте године одводили у Турску најбоље српске дјечаке и дјевојчице, потурчавали их, од дјечака стварали јаничаре, а дјевојчице дијелили турским харемима. Срби су се турчили или бјежали са породицама у планине. Исламизиране Србе Турци су називали Бошњацима, према турској ријечи “бош“, да би се разликовали од Турака азиjата.(Вук Караџић и Иво Андрић)

Страховити окупаторски режим јесте разлог масовних сеоба Срба у прекодунавске хришћанске земље, Угарску, Русију, гдjе су оснивали српске градове. Тако Сентандреја, Темишвар и неки други градови били су чисто српски градови. Ови Срби временом су се претопили у домицилно становништво и нестали као народ.

Турска окупација је српском народу нанијела огромну ненадокнадиву штету, зауставила цивилизацијски напредак за неколико вјекова, подијелила српски народ на православне и исламизиране Србе и тиме их супроставилa до физичких сукоба. Физичким истријебљењем и посебно “данком у крви“ направљена је генетска пустош српског народа. Невјероватна је чињеница да је под таквим вишевјековним геноцидним условима дио српскога народа ипак сачувао свој национални идентит – језик, српску културу и обичаје, православну вјеру. То је успио само захваљујући снажној српској националној свијести, која је створена за вријеме Немањићâ. Доба Немањићке државе Србије је златно доба српске историје, јер је очувало српски народ од тоталне исламизације.

Горан Киковић/Српска24.ме