Суде му зато што своје воли: Мило Ђукановић уживао уз тактове Мирослава Шкора и Марка Перковића Тхомпсона

Почасни предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, иако се ријетко појављује у јавности у својим „пензионерским“ данима, очито воли да посјећује и подгоричке локале.

Тако је било и синоћ када је присуствовао свирци у једном од подгоричких локала. Ништа у овоме наравно не би било спорно, поготово у свијетлу оптужби да нова владајућа гарнитура чува „оца нације“ од било каквог кривично правног гоњења за наводну похару државних ресурса, али се не може не прокоментарисати избор пјесама у којима је Ђукановић уживао.Наиме, у једном снимку објављеном на друштвеним мрежама пјевач изводи познату пјесму Мирослава Шкора „Суде ми“ која је најпознатија у дуету са контроверзним Марком Перковићем Тхомпсоном.

Подсјећања ради, пјесма „Суде ми”, коју изводи хрватски пјевач Мирослав Шкоро у дуету с Марком Перковићем Тхомпсоном, објављена је 2003. године а ријеч је о једној од најпознатијих и уједно најконтроверзнијих пјесама модерне хрватске „домољубне“ музике. Пјесма је обликована као емотивна балада у којој се преплићу мотив заточеништва и љубави према домовини Хрватској. Текст помиње суђење онима који су се борили у грађанском рату у бившој Југославији, коју званични Загреб непогрешиво третира као тзв. великосрпску агресију, иако је се фацто на дјелу био грађански рат у некада великој држави.Главне контроверзе везане за пјесму произлазе из времена када је настала, као и из особа с којима се у јавности повезивала. Пјесма је настала у периоду када су хрватски генерал Анте Готовина, као и други војни команданти (попут Мије Јелића или Слободана Праљка), били оптужени од Међународног суда за ратне злочине у Хагу. У јавности је пјесма општеприхваћена као неформална химна подршке хрватским генералима којима се судило. Српски народ у Србији, Републици Српској и Црној Гори никада није благонаклоно гледао на величање ратних злочинаца, поготово код хрватске стране, а све у свијетлу чињенице да је читава Хрватска напала Србију због сахране генерала Ратка Младића који је такође за исте и оптужен од стране Хашког трибунала.

Извођење поменуте пјесме постаје још контроверзније у свијетлу гстовања Марка Перковића Тхомпсона. Тхомпсон је годинама у регионалној јавности оспораван и забрањиван у европским земљама због оптужби за промовисање усташке идеологије и екстремног национализма. Стога је занимљиво да Ђукановић, у свијетлу и политичких притисака који долазе из Хрватске, бира да афирмише загребачки мелос.

Није згорег напоменути да је за добар дио десно оријентисане јавности у Загребу, пјесма симбол отпора и израз тзв. домољубља док се у српском народу пјесма посматра као покушај релативизације ратних злочина почињених током ратова 90-их година над Србима и стварање култа жртве од појединаца оптужених за тешке злочине.

Борба