„Испоручивали смо наше људе у џаковима у Хаг, а нисмо добили ништа”: Вучић о Младићу, пресуди Тачију и нападима на Еулекс о којима сви ћуте

О посети Украјини и одласку на Генералну скупштину УН

„Када се видите са председником Румуније, председником пољске владе и председником Украјине, то вам је 90 милиона становника, довољан аргумент. Деведесет милиона становника у нашем најближем окружењу веома је важно из економских, политичких и свих других разлога.

И ово што је најављено, што смо могли да чујемо, следеће недеље биће много сусрета. Један део имаће министар спољних послова, други министар финансија, а добар део ја, од пријема код америчког председника Доналда Трампа до сусрета са највећим бројем европских лидера.

Верујем да ће и Сергеј Лавров бити у Уједињеним нацијама и да ћу имати билатерални сусрет са њим, тако да мислим да су то веома важне ствари и да треба да урадимо оно што је могуће у овој припреми.

Пролазећи кроз ово лудо време у којем живимо, треба да учинимо све да сачувамо мир, стабилност и сигурност за све наше грађане, али и сигурност у снабдевању нафтом, гасом и свим оним што је неопходно.

Што се гаса тиче, резерве су нам пуне. Имамо 690 милиона кубних метара, што у Србији, што у Мађарској. Дакле, то су наше резерве гаса.”

„А што се нафте тиче, ту је мука већа”

„А што се нафте тиче, ту је мука већа. Сада сам већ почео да слушам оне легендарне београдске бесмислене приче: ‘Вучић чека да се заврше избори, па ће нафта да скочи на 350.’

То су толико глупе ствари. Ми то не можемо да издржимо, систем не може да издржи, инфлација би била не знам колико процената. Мораћемо да трошимо наше бафере, наше финансијске резерве, да бисмо све то могли да издржимо.

И зато је важно да чувамо мир и стабилност, да разговарамо са свима у свету и да штитимо и бранимо нашу позицију.”

На питање о сусрету са председником Румуније, Вучић је рекао да су разговарали и приликом претходног сусрета.

„Председник Никушор Дан је на веома озбиљан начин покренуо све то и верујем да ћемо радити ауто-пут Београд–Вршац–Темишвар. То би била најзначајнија саобраћајна повезница између две земље.

Они сада почињу да граде. Румунија није имала толики број километара ауто-путева, а сада граде од Букурешта ка северу, према Сучави и Украјини.

Ми морамо да размишљамо о будућности после повезивања са Темишваром, једним од најлепших барокних градова у Европи, у којем живи значајан број Срба. Треба да се повезујемо и од кладовског дела, преко Турну Северина и Крајове ка Букурешту, где је такође, бар до Крајове, веома лош пут. На тај начин били бисмо повезани и са свим другим земљама.”

О одласку у Њујорк на Генералну скупштину

„Идем да штитим интересе Србије. Мене занима Србија и говорићу и овога пута. Сваки пут сам се трудио да укажем на позицију наше земље, која јесте на европском путу, али која, по различитим параметрима, припада и глобалном југу и блиска је са афричким и азијским земљама.”

„Испоручивали смо наше људе у џаковима у Хаг, а нисмо добили ништа”

„Не говорим само о нашој позицији, већ и о свим преварама кроз које смо прошли у претходних, не 15, већ 30 и 35 година. О лажним принципима, дволичју, двоструком моралу и о томе како су нам објашњавали да је потребно да испоручимо наше људе Хашком трибуналу, а да ће после тога тећи мед и млеко и цветати цвеће.

Онда смо их испоручивали, отприлике у џаковима, а нисмо добили ништа. Потписивали смо бројне споразуме, а сваки споразум који смо потписали прекршили су и они који су били гаранти, а не само нека друга страна у региону.

Биће много тога да се каже, што ће људи препознати у данашњем свету и што ће, верујем, веома добро разумети, јер се исте ствари догађају и на другим меридијанима, а не само у нашој Србији.

Борићу се за позицију Србије и права нашег народа, баш као што сам то радио и по питању Сребренице, као и сваки пут када смо се веома тешко борили, али успели да извојевамо бар моралне победе у име и за рачун Србије.”

Косово и Метохија једна од кључних тема

„Косово и Метохија ће апсолутно бити једна од кључних тема. Навешћу само нешто што је мало ко од нас приметио.

Нас су критиковали и не постоји готово нико из Европе ко се није огласио због тога што је организована сахрана Ратка Младића, као да је сахрана могла да се избегне или као да је човека требало сахранити на пасјем гробљу.

Све је било веома глупо и бесмислено. Међутим, они су били ужаснути сликом и бројем људи који су дошли на сахрану. То је суштина онога што су нам замерали.

Није било великих почасти, већ су ту били обични војници и сахрана као сахрана. То што су дошла тројица или четворица министара да изјаве саучешће не значи да је било било каквих државних манифестација или декларација против Хага.

Иако је Хаг поступао крајње неморално. Знали су да човек умире, али нису желели да га пусте да умре у својој земљи, у својој породици или поред својих најближих.

Нису имали ништа друго, па је кренула лавина напада. Говорили су: ‘Не смете да негирате пресуде’ и све остало.

А онда смо добили првостепену пресуду за Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија. Сви из региона, Албанија, званична Црна Гора, званична Северна Македонија и Приштина, не само да су најстрашније негирали пресуду, већ су говорили како је то срамота, како је то језиво, да пресуду не прихватају и не признају и да ће она бити промењена.

Ниједне реакције није било из Европе и света. Ниједне реакције. Само да видите у каквом лицемерном свету живимо.

Нема ниједне реакције на непризнавање одлука судова које они признају као валидне, важне и непристрасне, шта год ми мислили о свему томе.

Ја не мислим ништа добро ни о тим Специјализованим већима за Косово, ни о Хашком механизму, ни о Међународном кривичном суду, нити о било којој од тих институција. Али они о њима мисле добро, а сада нема ниједне њихове речи.

Могу да нападају Еулекс, а нема захтева да одговарају они који су напали Еулекс. Могу да раде шта год хоће и где год хоће, јер је то њихово чедо и имају право да раде шта хоће.

Срби немају право ни да жале. Срби немају право ни да се радују. Срби немају никакво право, ни на шта.

То нико не може да вам објасни. Питао сам своје колеге, од којих су неки и моји пријатељи, када смо били на Карпатској иницијативи: ‘Хајде, молим те, објасни ми.’

Морам да будем искрен, неки од њих били су сасвим коректни и рекли: ‘Пусти, знамо све и то је то.’ То је истина и ми Срби морамо да знамо да живимо са тим.”

(Курир.рс)