Статистика ужаса: Сваког дана 500 жена абортира

После низа непроспаваних ноћи или у магновењу депресивног свитања, са грижом савести или без ње, у интермецу између завршетка посла и родитељског састанка, у дискрецији приватних гинеколошких клиника или у државним болницама – свакога дана више од 500 жена у Србији прекине трудноћу. Статистика која бројкама слика однос жена према намерном прекиду трудноће је поражавајућа – сваке године између 150.000 и 200.000 жена изврши намерни прекид трудноће. Гинеколози тврде да су ове цифре „нормална” последица непостојања здравствене културе о којој сведочи чињеница да свака друга жена у Србији не користи никакав облик контрацепције, да се свака трећа ослања на тзв. конзервативне методе спречавања трудноће – рачунање плодних дана и прекинут сношај и да мање од пет одсто жена користи контрацептивну пилулу. Свако упоређивање са остатком Европе је више него поражавајуће, јер статистика Светске здравствене организације сведочи да свака друга Европљанка користи антибеби пилуле.

А када скицира портрет типичне жене која се одлучује за прекид трудноће, др Катарина Седлецки, начелница Републичког центра за планирање породице, каже да у 90 одсто случајева жена која долази на абортус – удата. Она се ослања на тзв. конзервативне методе контрацепције – рачунање плодних дана и методу прекинутог сношаја и најчешће има једно или више деце. Уз то, она има велики отпор према коришћењу контрацептивне пилуле, јер мисли да она може да наруши здравље и изазове карцином и убеђена је да „спирала ураста у тело”. Она је изгубљена у лавиринту свакодневних обавеза и улога жене, мајке и домаћице и најчешће нема времена за одлазак код гинеколога.

„Сва епидемиолошка истраживања сведоче да су абортуси међу водећим узроцима неплодности, а код нас је учесталост компликација које настају након абортуса веома велика. На срећу, број смртних случајева који су повезани са абортусом је мали, јер се абортус ипак обавља у лекарским ординацијама”, истиче др Катарина Седлецки.

Када жена одлучи да абортира, не постоји начин да се она одговори, сведочи искуство наше саговорнице. Оно што највише утиче на њену одлуку да роди јесте стални посао, подршка партнера и хармонична породична ситуација. Велики број жена на абортус одлази из страха да ће добити отказ на послу или да им послодавац неће продужити уговор ако реше да задрже трудноћу, а стварност најчешће потврђује њихове бојазни.

„Иако закон обавезује лекаре да пре или после абортуса обаве саветодавни разговор са женом на тему контрацепције, свега десет одсто гинеколога саветује своје пацијенткиње како да сачувају своје репродуктивно здравље, а велики број поновљених абортуса говори у прилог овој тези. Због тога ја увек истичем да је други абортус – грешка лекара који жену није упознао са свим облицима контрацепције.

Сваке године између шест и седам хиљада девојака у Србији на болнији начин научи животну лекцију „како се праве бебе”, а статистика која бројкама слика сву величину младалачког незнања о контрацепцији говори да једна од двадесет девојака абортира пре навршене 18. године. То у преводу значи да у сваком разреду завршне године средње школе седи барем једна тинејџерка која је прекинула трудноћу, а број девојчица које у анонимности приватних гинеколошких ординација прекидају трудноћу – измиче свим статистикама. Ове бројке не треба да чуде ако се има на уму да тек свака седамнаеста тинејџерка користи савремена контрацептивна средства заштите…

„Млади све раније ступају у интимне односе, а студије које су рађене на репрезентативном узорку тинејџ популације сведоче да они постају сексуално активни већ у завршним разредима основне школе. Гинекологе посебно забрињава чињеница да сваке године око шест хиљада тинејџерки донесе бебу на свет, а искуства гинеколога који раде на санирању последица младалачких неинформисаности говоре да – што је трудница млађа, мања је шанса да она препозна „друго стање”, па она код лекара дође када прођу сви рокови за намерни прекид трудноће. Због тога је неопходно константно радити на сексуалној едукацији тинејџера”, истиче др Катарина Седлецки.

Катарина Ђорђевић

————————————————————–

Неопходност сексуалног описмењавања

Институт за друштвене науке и Институт за мајку и дете су 2000. године направили пројекат о сексуалној едукацији у основним школама који никад није реализован, јер Министарство просвете никада није разматрало идеју да сексуално васпитање буде саставни део било ког школског предмета. О изузетном значају овакве врсте едукације довољно говори искуство Финске, у којој је сексуална едукација редовни школски предмет – у једној јединој години у којој је сексуална едукација постала изборни, а не редовни предмет, нагло је скочио број абортуса код малолетница.

Др Катарина Седлецки додаје да тек свака седамнаеста тинејџерка води рачуна о контрацепцији, што за последицу има велики број абортуса у тинејџ-популацији – од 150.000 намерних прекида трудноћа, колико се сваке године обави у нашој земљи, на адолесценткиње „отпада” између шест и седам хиљада. Ако је веровати искуству овог гинеколога, која више од две деценије ради на здравственом „описмењавању” и сексуалној едукацији младе популације, свега четвртина родитеља разговара са својом децом о методама заштите од нежељене трудноће. Половина њих зна да наследници имају сексуалне односе, али им дају неодређене савете типа „чувај се” и „пази шта радиш” а четвртина родитеља спроводи „нојевску” политику и забија главу у песак сазнања да дете озбиљним корацима корача кроз неистражене светове сексуалности.

Политика