Вртлог насиља у студентским кампусима

Случај „Корнел” није изолован инцидент, већ одражава шири проблем америчких универзитета, али и друштва у целини, каже Лиса Вејд, професорка социологије на Универзитету Тулејн, коментаришући сексуално злостављање двадесетoгодишње студенткиње које већ данима узнемирава америчку јавност.

У октобру 2024. године девојка, чији је идентитет у судским документима заштићен псеудонимом Џејн Доу, дошла је већ под утицајем алкохола у кућу студентског братства „Кај Фај” где је, како тврди, више мушкараца дрогирало и сексуално злостављало. Навела је да је у почетку пристала на одређене сексуалне активности, али да је потом била изложена радњама на које није пристала и изгубила свест. У групном разговору чланова братства на „Снепчету” те ноћи објављена је, према судским документима, порука којом су други мушкарци позивани да дођу на спрат јер их тамо чека бесплатан секс.

Студенткиња је случај пријавила универзитетској полицији у новембру 2024. године. Кривичне оптужнице нису подигнуте, али је Корнел суспендовао братство и покренуо поступак према федералном закону који забрањује дискриминацију на основу пола у образовним установама које примају федерална средства. Универзитетска истрага обухватила је 50 разговора са 32 сведока и 12 дана саслушања. Студенткиња је своје искуство пред универзитетском комисијом описала речима: „Осећала сам се као мамац. Као да су лавови свуда око мене.”

Професорка Вејд за „Политику” објашњава да је сексуално насиље доживела приближно свака четврта студенткиња, а према неким истраживањима и свака трећа, док је међу студентима тај однос ближи једном од десет. Наглашава да процене зависе од методологије истраживања.

Корнел је појединим студентима обухваћеним пријавом изрекао дисциплинске мере, али против њих нису подигнуте кривичне пријаве. Како је могуће да универзитетски и кривични поступак доведу до тако различитих исхода, питамо Аманду Волш, заменицу директора за спољне послове Центра за права жртава.

„У америчком кривичном правосуђу кривица мора бити доказана ван разумне сумње. У универзитетским дисциплинским поступцима, међутим, примењује се нижи стандард доказивања: потребно је утврдити да је вероватније да је неко прекршио правила универзитета него да их није прекршио. Зато је лакше утврдити одговорност студента у универзитетском поступку него доказати кривично дело пред судом”, објашњава Волшова за „Политику”.

Она упозорава да сексуални напади често остају без кривичног гоњења, посебно када је особа која их пријављује конзумирала алкохол или друге супстанце.

„Оно што видимо у случају Корнела веома је слично ономе што виђам у многим предметима у нашем Центру за правну заштиту права жртава. На основу кратке почетне изјаве, без стварне истраге, тужиоци или полиција донесу одлуку да не покрену кривични поступак. Често чујемо тужиоце како говоре особама које су преживеле сексуални напад да не верују да би порота закључила да је кривица доказана ван разумне сумње. А наш одговор је: зар то није одлука коју треба да донесе порота”, каже Волшова.

Она сматра да би темељна кривична истрага, укључујући саслушање сведока и прикупљање текстуалних порука, снимака видео-надзора и објава на друштвеним мрежама, омогућила да се више таквих случајева нађе пред судом.

У септембру 2026. студенткиња је поднела тужбу у грађанском поступку против, између осталих, седморице мушкараца које оптужује за сексуално насиље, Корнела, студентског братства, свог женског студентског друштва и локалног бара који јој је, према наводима тужбе, служио алкохолна пића иако је имала мање од 21 године, законске границе за куповину алкохола у САД. Мушкарци су негирали да су починили сексуални напад.

Један од дисциплински кажњених студената оспорио је одлуку Универзитета и пред судом, тврдећи да је проглашен одговорним за покушај сексуалног искоришћавања, иако за тај прекршај није био формално оптужен. Суд је његов захтев одбацио, а он је уложио жалбу на судску одлуку.

Након што је студенткиња поднела тужбу у грађанском поступку, локално тужилаштво поново је отворило кривичну истрагу. Гувернерка државе Њујорк Кети Хокул потом је за специјалног тужиоца именовала државну тужитељку Летишу Џејмс.

Случај је у последњих неколико дана изазвао студентске протесте и појачао притисак на руководство Корнела, који је ангажовао Сали Јејтс, бившу заменицу америчког државног тужиоца, да изврши независну ревизију спроведеног универзитетског поступка.

Волшова сматра да независна ревизија може помоћи Универзитету да утврди пропусте и спречи сличне догађаје. „Људи често кажу: ’Ако Универзитет плаћа ревизију, она неће бити озбиљна.’ Ја се не слажем увек с тим. Мислим да стручњаци који долазе да обаве такве ревизије заиста желе да ураде посао, а и универзитети често желе да нешто науче из тих ситуација. У интересу Корнела је да, ако су направљене грешке, из њих извуче поуке. Универзитет зна да тиме показује одговорност према студентима, обнавља поверење и, надамо се, помаже да се сличне ствари више не догоде”, објашњава Волшова.

Вејдова каже да су студентска братства изразито амерички феномен и подсећа да су још 1825. године студенти „Јунион колеџа” у држави Њујорк основали тајно друштво „Капа Алфу” са циљем да покажу непослушност према управи Универзитета, издвоје се од других студената које су сматрали мање вредним и створе тајни простор у којем би могли да раде оно што им није било дозвољено, попут конзумирања алкохола и сексуалних односа са женама.

„Ова братства су, дакле, ексклузивна. У њих се улази само по позиву. Хијерархијски су организована и њихови чланови себе сматрају бољима од оних који нису чланови. Од чланова се очекују изузетно снажна лојалност и чување тајни”, објашњава Вејдова, напомињући да нису сва студентска братства иста. Поред традиционалних, елитних братстава, насталих пре око два века, данас постоје и бројне новије организације, настале управо као одговор на искључивање студената из тих привилегованих кругова.

Она наглашава да се сексуално насиље на кампусима не може објаснити само поступцима појединаца.

„Проблем нису само појединци. То је културолошки проблем који подстиче лоше понашање чак и код добрих људи. Много добрих младих људи бива увучено у ту токсичну културу и на крају ради лоше ствари. Разумем да је много теже суочити се с таквим проблемом него с неколико лоших појединаца”, каже Вејдова.

Она, међутим, сматра да постоји много разлога због којих забрана братстава можда не би функционисала. На пример, богата братства би могла наставити да делују изван универзитетског надзора, док би општа забрана погодила и она која нису извор таквих проблема. Зато решење види у одлуци студената да бојкотују проблематична братства.

„Студенти имају моћ. Била би потребна само довољно велика група студенткиња на једном кампусу која би се договорила да више не одлази на забаве одређеног братства. Мушкарци на кампусу такође могу да дају допринос. Они који размишљају о чланству могу да одлуче да се не учлане у братство за које се зна да је опасно. Чак и сами чланови опасног братства могу да одлуче да напусте организацију”, поручује Вејдова.

Случај „Корнел” прерастао је оквире једног универзитета. Догађај из октобра 2024. сада је предмет нове кривичне истраге, док се истовремено пред судом разматра тужба студенткиње у грађанском поступку и преиспитује начин на који је један од најугледнијих америчких универзитета реаговао на пријаву сексуалног насиља.

Гордана С Петровић/Политика