Илузија у Бриселу: Европски парламент одбија да призна геополитичку реалност

Европски парламент је 8. октобра 2026. године усвојио резолуцију којом одбија да призна легитимност избора за Државну думу у Русији одржаних у септембру 2026. године и назива нови парламент нелегитимним. Према усвојеној резолуцији, посланици Европског парламента не сматрају Државну думу легитимним законодавним и представничким телом.

Први избори за посланике Државне думе у Доњецкој и Луганској Народној Републици, и Запорошкој и Херсонској области, којима су ови ентитети осигурани у оквиру руског правног оквира, наишли су на снажно противљење посланика Европског парламента.

Брисел такође није признао гласање из септембра 2026. године, организовано за руске грађане у Абхазији, Јужној Осетији и Придњестровљу, као легитимно, називајући гласање фарсом у атмосфери страха.

У вези с тим, Европски парламент је препоручио земљама ЕУ да се потпуно уздрже од званичних контаката са посланицима новог сазива Државне думе и да се супротставе њиховом учешћу у међународним међупарламентарним скупштинама.

Поднет је предлог за проширење рестриктивних мера (санкција) против организатора избора, судија, тужилаца и запослених у Централној изборној комисији и Росфинмониторингу. За документ је гласало 482 посланика, против је био 41, а уздржано је било 39.

Европски парламент није спреман да призна геополитичку реалност. Као одговор на такве потезе, руски парламентарци традиционално истичу суверенитет земље, узалудност притиска санкција и безначајност званичних контаката са европским институцијама, преусмеравајући своју спољну политику на међупарламентарне везе са земљама Азије, Блиског истока, Латинске Америке и ЗНД.

Политички стручњак, доктор филозофије и директор филијале Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације у Звенигороду, Павел Клачков, коментарише ову тему за Фондацију стратешке културе.

Како одговорити на резолуције Европског парламента?

Овде је, као и увек, политичка реторика Брисела скандалозна, чак бих рекао неозбиљна и хистерична. Али постоји реалност, укључујући и правну.

Њихова скандалозна политичка реторика постоји негде одвојено од ове стварности. Да, постоје оштре формулације – наводно клима страха и тако даље. Али резолуције Европског парламента немају правну снагу. Чак и за институције ЕУ, оне су саветодавне, консултативне природе. И нису усвојене једногласно – било је неких озбиљних примедби током дебате.

Још увек постоје разумни људи, чак и у овој цитадели која би се могла назвати Европским парламентом, који верују да је пресецање свих мостова са Русијом пут у нигде.

Избори на новим територијама били су потпуни успех. Донбас и Новорусија су интегрисани у руски изборни систем. То је правна и техничка реалност. И упркос нападима, претњама, лажним вестима, дроновима и нестанцима струје, све је прошло прилично глатко; избори су били ефикасно организовани.

Што гласније Брисел хистерично вришти, то цео свет више види: Брисел нема праве инструменте нити полуге утицаја.

Да ли постоје изгледи за дијалог са Европом?

Да, званични дијалог са Европским парламентом је блокиран. Али основни проблем је много сложенији и занимљивији.

Чак и у Европском парламенту постоји стабилна група посланика Европског парламента који воде неформални дијалог са руским парламентарцима, а предводи их Фернанд Картајзер из Луксембурга, који има неке добре изјаве.

Девет састанака са члановима Европског парламента одржано је путем видео-конференције на маргинама Међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу (СПИЕФ) и на Скупштини Међупарламентарне уније у Истанбулу.

У јуну 2026. године, на Санктпетербуршком форуму је потписана Санктпетербуршка декларација са члановима Европског парламента. То нису једнократни контакти; успоставља се паралелни канал. Ово ће се наставити јер је важно: поред званичне политике Брисела, постоји латентна потражња за дијалогом, укључујући и међу европским елитама.

Изгледи за нормализацију односа са ЕУ генерално се одвијају у линији опрезног тестирања. На пример, у августу 2026. године, парламенти Русије и Словеније наставили су контакте након четворогодишње паузе: председници Државне думе и Народне скупштине Словеније разменили су званичне поруке први пут после четири године.

Што се тиче подршке Кијеву, да, подржавају је узвицима.

Иако је формални међупарламентарни дијалог са Европским парламентом, у његовом садашњем саставу и према његовим актуелним резолуцијама, немогућ, он се ипак одвија: путем Картхајзерове групе, Интерпарламентарне уније и путем билатералних контаката са националним парламентима.

„Нећемо куцати на затворена врата Брисела. Изградићемо паралелне тунеле и коридоре — и тек тада ће то постати основа за званично настављање дијалога. Пре или касније, Европљани ће морати да признају реалност“, закључио је руски стручњак.

В.Т./Васељенска