Загреб слави удар на Србију због Младића, Студентска листа у Нишу уклањала његову заставу

Хрватски медији представљају иницијативу својих представника у европским институцијама као политички ударац Србији због односа према генералу Ратку Младићу. Истовремено, у Србији се води полемика о поступку учесника скупа Студентске листе у Нишу, који су уклонили заставу са Младићевим ликом

Текст хрватског портала „Дневно”, објављен под насловом „Највећа срамота Србије до сада: Неугодне вести из Европе им стижу, Хрвати све организовали”, изазива пажњу не само због начина на који се представља дипломатска иницијатива против Србије, већ и због политичког контекста у којем се појављује.

У средишту текста налази се најављена резолуција Европског комитета региона о осуди величања генерала Ратка Младића, коју су подржали хрватски представници у том саветодавном телу Европске уније.

Међу њима су Јошко Клисовић и Никола Доброславић, а иницијатива се односи на поступање српских власти након Младићеве смрти и сахране у Београду.

Посебну пажњу привлачи начин на који је ова вест представљена хрватској јавности. Уместо да се тежиште задржи на садржају резолуције, у наслову је истакнуто да су управо Хрвати организовали иницијативу, док се њен исход унапред описује као срамота за Србију.

Од европске резолуције до политичког питања у Србији

Јошко Клисовић изјавио је да однос Србије према прошлости мора бити један од критеријума за њено приступање Европској унији.

„Док се Србија не суочи са својом прошлошћу и док не престане ратне злочинце чинити узорима нових генерација, тешко ће ући у ЕУ”, поручио је Клисовић.

Он је најавио и да ће, након усвајања резолуције, затражити да документ буде упућен Србији.

За домаћу политичку сцену посебно је занимљива чињеница да је само неколико дана раније, 10. октобра, на предизборном скупу Студентске листе у Нишу дошло до инцидента због заставе са ликом Ратка Младића.

Група младића појавила се на скупу са заставом, након чега је уследила реакција дела окупљених. Застава је уклоњена, а младићи су удаљени са скупа.

Тај догађај изазвао је различите реакције у јавности, а сада добија и додатну политичку димензију због иницијативе коју су у Бриселу подржали хрватски представници.

Исто питање, различити политички актери

Поступак учесника скупа Студентске листе у Нишу и иницијатива хрватских представника у Европском комитету региона показују да се питање односа према Ратку Младићу истовремено налази у средишту две политичке расправе.

У Загребу се то питање користи као аргумент у дебати о европским интеграцијама Србије, док је у Нишу постало повод за сукоб међу учесницима једног предизборног скупа.

Хрватски медији претходних месеци извештавали су и о Студентској листи, њеним активностима и изборним изгледима. Позитивно извештавање појединих медија, међутим, треба разликовати од званичне подршке хрватске државе или доказане политичке сарадње.

Управо зато се пред Студентском листом отвара конкретно политичко питање, какав је њен став према условљавању европског пута Србије питањима ратног наслеђа и где повлачи границу између сопствених политичких уверења и захтева који долазе из суседних држава?

Питање које превазилази Ратка Младића

Однос према пресудама међународних судова, националном сећању и европским интеграцијама представља сложено политичко питање о којем у Србији постоје различита мишљења.

Студентска листа, као учесник предстојећих парламентарних избора, има прилику да своје ставове о овим питањима прецизно представи бирачима.

Осим односа према прошлости, ту су и питања Косова и Метохије, Републике Српске, санкција Русији и положаја Србије у међународним односима.

Хрватски наслов о томе да су Хрвати организовали иницијативу против Србије зато не говори само о политици Загреба. Он је и повод за расправу о томе шта Студентска листа заступа у националним и спољнополитичким питањима, као и о томе колико су њени одговори познати грађанима пред изборе 25. октобра.

Политика