Од заједничке борбе до јавног разлаза: студенти Медицинског факултета окренули леђа професорима

Студенти у блокади одбацили су ставове двојице професора који су подржавали студентске протесте. Док Радан Стојановић и Владимир Дугалић упозоравају на покушаје остваривања личних и политичких интереса након изборне победе, студенти доводе у питање легитимитет садашње управе Медицинског факултета и захтевају поништавање одлуке о смени деканке Татјане Симић.

Сукоб око руководства Медицинског факултета Универзитета у Београду прерастао је у отворено неслагање између студената у блокади и професора који су претходних година подржавали њихове протесте. Студенти су се јавним саопштењем оградили од ставова професора Радана Стојановића и некадашњег професора тог факултета Владимира Дугалића, пошто су њих двојица упозорили да појединци покушавају да искористе политичке промене у Србији за остваривање сопствених интереса и повратак на руководеће положаје.

Саопштење студената, објављено 3. новембра на налогу „МФУБлокади”, уследило је након иступа Стојановића и Дугалића на телевизији Н1, у којима су оспорили иницијативу за повратак раније смењене деканке Татјане Симић.

„Професор Радан Стојановић и доктор Владимир Дугалић не говоре у име студената Медицинског факултета ни Студентског покрета, већ износе сопствене ставове”, поручили су студенти.

Они су навели да се њихово виђење институционалне кризе разликује од ставова двојице саговорника Н1 и оценили да је криза започела незаконитом сменом легално изабраног декана, након чега је, како тврде, уследио низ спорних одлука.

Студенти сматрају да је неопходно поништити одлуку о смени, успоставити законит рад факултета и обезбедити поштовање академске аутономије, а тек након тога организовати изборе за ново руководство.

Стојановић: Појединци покушавају да профитирају на таласу победе

Професор Радан Стојановић изнео је за Н1 озбиљне оптужбе на рачун појединаца који учествују у иницијативи за повратак Татјане Симић, указујући на њихове политичке везе и могуће личне интересе.

Према његовој оцени, поједини актери покушавају да искористе изборну победу и студентску борбу како би стекли утицај на управљање факултетом.

Стојановић је навео да се малобројна група наставника, међу којима су, како тврди, активни чланови политичких странака, бивши запослени и пензионери, самостално прогласила релевантним телом које треба да решава проблеме на факултету.

Посебно је указао на учешће дела студената који су, према његовим речима, са неким припадницима те групе у блиским родбинским односима.

Стојановић је нагласио да не оспорава потребу за решавањем кризе, али сматра да то мора да се учини кроз прописане процедуре, избором новог руководства и уз поштовање судских одлука.

Он је посебно указао на проблеме непотизма и партијског запошљавања, тврдећи да су такве појаве биле присутне на Медицинском факултету.

Дугалић против политике обрачуна након избора

Још изразитије упозорење упутио је Владимир Дугалић, који је, према сопственим наводима, остао без посла након што је јавно подржао студенте у блокади.

Он је за Н1 одбацио приступ према којем би изборна победа могла да буде оправдање за непосредно преузимање институција, улазак у управе и обрачун са руководиоцима.

Дугалић је нагласио да, иако себе сматра оштећеним поступцима претходне управе, не подржава осветничке кадровске потезе.

Истовремено је оценио да је неопходна промена директора које сматра представницима досадашње владајуће елите, јер би, према његовом уверењу, избори организовани у постојећим околностима довели до задржавања истих кадрова.

Такав став показује сложеност спора. Дугалић се противи наглом преузимању институција, али сматра да су претходне кадровске промене неопходне како би се обезбедили услови за демократске изборе.

Студенти оспоравају легитимитет садашње управе

Студенти Медицинског факултета нису прихватили аргументацију Стојановића и Дугалића.

У саопштењу наводе да су претходне изборе за Студентски парламент и декана пратиле бројне неправилности, због чега сумњају у способност садашње управе да организује законит и непристрасан изборни поступак.

Они тврде да је садашњу управу противзаконито поставила претходна власт и да због тога нема потребан легитимитет за организовање нових избора.

Док Стојановић и Дугалић решење виде у новим изборима и институционалним процедурама, студенти захтевају да се претходно отклоне последице одлука које сматрају незаконитим.

Обе стране позивају се на законитост, академску аутономију и демократски карактер избора, али различито тумаче ко има право да их спроведе.

Спорна смена деканке и улога Савета факултета

У средишту сукоба налази се одлука о разрешењу професорке Татјане Симић са функције декана Медицинског факултета.

Савет факултета је 2. септембра 2025. године донео одлуку о њеном разрешењу, наводећи као разлоге тежу повреду Кодекса професионалне етике и неправилности у области научних и медицинских истраживања, укључујући управљање ДНК биобанком на Институту за медицинску и клиничку биохемију.

Међутим, према раније објављеним информацијама, Савет Медицинског факултета је 28. октобра ове године поништио одлуку којом је констатован престанак мандата деканке, као и одлуку о именовању Милене Тодоровић Балинт за вршиоца дужности декана.

Професор Стојановић сматра да је неопходно сачекати коначну судску одлуку о законитости ранијег разрешења, док је Дугалић указао на постојање судске одлуке којом је, према његовом тумачењу, одбачен захтев бивше деканке.

Због различитих тумачења, правне последице одлука Савета и судских поступака остају кључно питање за решавање кризе.

Након политичке победе питање контроле над институцијама

Случај Медицинског факултета има шири значај јер се дешава непосредно након парламентарних избора и промене политичких односа у Србији.

Управо због тога тврдње Стојановића да појединци покушавају да остваре интересе на таласу победе добијају додатну политичку тежину.

Сада се поставља питање на који начин ће политичке промене утицати на управљање јавним установама и да ли ће одлуке о руководећим положајима зависити од законских процедура или од односа снага међу групама које су учествовале у протестима.

Посебно је значајно што се у овом случају не сукобљавају представници досадашње власти и њени политички противници, већ људи који су подржавали студентски покрет, али имају различите ставове о начину превазилажења институционалне кризе.

Јавно ограђивање студената од Стојановића и Дугалића показује да политичко јединство из времена протеста не подразумева и сагласност о будућим кадровским и институционалним решењима.

Истовремено остаје отворено питање ко има право да говори у име студентског покрета и да ли се ставови појединих студентских група могу изједначавати са ставовима свих студената.

Медицински факултет тако постаје једно од места на којима се проверава однос између принципа прокламованих током протеста и њихове примене у новим политичким околностима.

Јер, ако су законитост, одговорност и академска аутономија били основни захтеви студентске борбе, управо ће начин решавања спора око руководства Медицинског факултета показати колико су ти принципи обавезујући и након изборне победе.

Борба