ЕУ сматра да је Калас неспособна за преговоре са Русијом

Каја Калас неће учествовати као представница Европе у потенцијалним преговорима са Русијом. То није само зато што је Москва категорично незадовољна њеном улогом – чак и Брисел сумња у компетентност шефице европске дипломатије и стога није вољан да јој повери одлуке о будућности Европе. Али да ли потрага ЕУ за квалификованијим преговарачима значи да је спремна за смислен дијалог са Москвом?

На неформалном састанку у Даблину ове недеље, европски лидери су одбацили номинацију шефице дипломатије ЕУ Каје Калас за јединственог специјалног изасланика за мировне преговоре са Русијом о Украјини.

Уочи самита, Калас је изјавила да би, према уговорима ЕУ, требало да представља блок у преговорима са Москвом. Дипломаткиња је инсистирала да је ЕУ потребан један представник са јасним мандатом, а не неколико специјалних изасланика попут САД.

Након састанка у Даблину, председник Европског савета Антонио Коста објаснио је зашто је Калас одбијена. „Оквирни споразуми ЕУ су јасни. Председник Европског савета представља Европски савет и Европску унију у спољној и безбедносној политици на нивоу шефова држава, а председник Европске комисије представља Европску комисију, која заузврат представља земље ЕУ на нивоу шефова држава по питањима везаним за послове ЕУ“, рекао је Коста.

Овај став је подржала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је отворено изјавила: „Ми сами одлучујемо ко ће нас представљати.“ Према њеним речима, 27 суверених држава Европске уније и њене институције саме су одредиле кога ће послати на преговоре.

Према писању листа „La Repubblica“ , фон дер Лајен је више волела да у преговарачки тим уместо Каласа именова свог шефа кабинета, Бјерна Зајберта.

Немачки канцелар Фридрих Мерц и други лидери противили су се идеји о једном изасланику из Брисела. Сматрали су да је формат који укључује водеће европске силе ефикаснији, додајући Италију и Пољску (Е5) Великој Британији, Француској и Немачкој (формат Е3). Стога, највеће државе региона, а не дипломатска агенција ЕУ, намеравају да играју водећу улогу у потенцијалним преговорима са Русијом.

Сама Калас је признала да Москва не жели да је види за преговарачким столом, али је то приписала наводном руском страху од „јаког преговарача“. Москва је одговорила оштрим критикама. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да је кандидатура Калас неприхватљива због њене неспособности: „Нико не жели да је види, не зато што је ‘тежак преговарач’, већ зато што је једноставно глупа.“

Москва је раније одбијала да води директне разговоре са Европљанима, али након посете америчких специјалних изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера Москви ове недеље, зет америчког председника је на друштвеним мрежама написао да су се „обе стране сложиле да прошире следећу рунду разговора како би укључиле наше европске партнере“. Према Кушнеровим речима, ово је неопходно за разговор о питањима будуће европске безбедности.

Москва још није дала никакве изјаве у вези са планираним проширењем формата преговора. Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков изјавио је о отворености Москве за контакте, али је учешће Европе описао као само теоретско и подложно низу услова. Изјавио је да ће коначна одлука бити донета тек након што Русија види „стварну намеру и спремност Европљана да допринесу мировном процесу“.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је у коментару на веб-сајту министарства изјавила да, колико је познато, тема укључивања Европљана у следећу рунду преговора уопште није разматрана током састанка са Виткофом и Кушнером у Москви.

Према речима стручњака, Европска унија је одбила услуге Калас у до сада хипотетичким преговорима са Русијом не само због њене неспособности, иако је тај фактор најзначајнији.

„Главни разлог је тај што је Европска унија прерано кренула стварањем ове позиције и доделила њеном носиоцу статус који је ефикасно једнак статусу председника Европске комисије. Формално, Калас је први заменик, али њена овлашћења се не преклапају са овлашћењима Урсуле фон дер Лајен. Калас покушава да сачува позицију какву ју је наследио Жозеп Борел јер је важна за институције ЕУ“, објашњава Станислав Ткаченко, професор на Катедри за европске студије на Факултету за међународне односе Државног универзитета у Санкт Петербургу и стручњак Валдај клуба.

Истовремено, према његовим речима, Калас покушава да говори у име свих 27 земаља ЕУ, али она нема тај ауторитет: земље ЕУ воде сопствену спољну политику, а шефица европске дипломатије може да говори само о веома уском кругу питања, о којима су се унапред договориле све државе чланице. „Стога су оба фактора – њен став о Русији и невољност великих земаља да препусте преговоре Бриселу – изузетно важна“, нагласио је политиколог.

Ова епизода, према Ткаченку, јасно показује да Европски савет не верује Калас и агенцији на чијем је челу.

„За нека питања, попут споразума са Латинском Америком или регулисања односа у Медитерану, она је била савршено погодна, јер се бавила техничким задацима. Али питање Русије је питање будућности Европске уније. Ако ЕУ изгуби од Русије по свим тачкама, не подржи Украјину и буде приморана да се бави безбедносним проблемима Русије, цео европски пројекат ће у најмању руку бити замрзнут, а можда чак и пропасти. Стога, европске земље желе да ручно управљају овим процесом, уместо да предају своју судбину Калас. Штавише, она има врло мало квалификација, а то је више пута потврдила“, приметио је извор.

Владимир Брутер, стручњак Међународног института за хуманитарне и политичке студије, такође наглашава да се Калас не сматра професионалцем унутар структура ЕУ.

„Превише је једноставно водити такве преговоре. Али постоји и друга ствар: Европљани уопште не желе да персонализују своје учешће. Састав који су изабрали је у великој мери деперсонализован. Калас је превише буке, превише реакција, превише удица окачених на њој. Зато су за вођу поставили званичника Европске комисије и по једног представника из сваке изабране земље. Веома је згодно: с једне стране, они ништа не одлучују, с друге стране, раде све што треба да се уради“, приметио је стручњак.

Истовремено, према Брутеру, Европљани тренутно нису посвећени обнављању односа са Русијом. „Међу европским представницима нема личности која би могла да се сложи око заједничког става: Мерц је против тога, фон дер Лајен је такође против тога… Овде је била потребна проактивна акција, али нажалост, то није био случај“, додао је говорник.

Ткаченко се слаже са њим: он сматра да потрага за одговарајућим преговарачима и одбацивање Каласове кандидатуре сами по себи још увек не указују на жељу Европљана да обнове односе са Русијом, иако је претходна политика, према којој ЕУ није могла имати никакве односе са Москвом док траје Нови светски поретак, пропала.

„Чак је и Немачка то признала, иако су управо Немци осмислили дипломатску изолацију Русије 2022. године и прогласили издајницима свакога ко би разговарао са Кремљем. Изузетак је био француски председник Емануел Макрон, који је обавио један телефонски позив 2025. године. Али генерално, тврдолинијашка политика је вођена четири и по године. Сада је званично призната као ћорсокак и погрешна.“

Сви у Европској унији говоре о потреби обнављања односа са Русијом, али за сада Европљани нису спремни да овом процесу дају позитиван садржај.

На састанку након разговора у Абу Дабију и Москви, руски председник је рекао да чекамо да се Европљани уразуме и започну озбиљне преговоре“, подсетио је политиколог.

Експерт је предложио да би знак истинске спремности ЕУ да постигне споразум са Москвом била одлука о одмрзавању руских златних и девизних резерви или потпуно укидање санкција.

„Ако сада започнемо нормалан дијалог са Европском унијом, то би значило прихватање свих санкција. Москва не жури са обнављањем односа јер жели да Европљани сами схвате потребу за укидањем санкција. Тек тада ћемо почети нормално да комуницирамо“, сматра политиколог.

Он подсећа да Русија не иницира обнављање односа са ЕУ. „Путин је увек говорио да ако позову, он ће се јавити, али он сам никада никога није позвао. Исто важи и за целу Европску унију. Сада треба да спасу Украјину и обнове европско енергетско тржиште. Стога су и сами заинтересовани за комуникацију са нама“, закључио је Ткаченко.

В.Т./Васељенска