Стручњаци објаснили: Ево колико воде треба да пијемо сваког дана

Без обзира на то да ли вас хвата несвестица или вам је кожа сува, сигурно су вам саветовали да повећате унос воде у организам.
Како ББЦ наводи, ови савети немају нужно научну основу, већ су нуспродукт веровања старог неколико деценија. Судећи према речима Винсента Присниза, оснивача хидропатије, људи су у 19. веку воду испијали тек на самрти.

Времена су се знатно променила па продаја воде у САД данас надилази продају газираних пића. Са свих страна се сусрећемо с порукама о томе колико је важно да свакодневно унесемо литре воде ради бољег здравља, више енергије и чистије коже, као и да је вода кључ успеха у борби с вишком килограма, али и превенцији рака.

Подстицај овој потреби за водом је неслужбено гесло „пити осам чаша од по 240 мл воде дневно“, што износи скоро два литра воде на дан. Ово правило, ипак, није поткрепљено научним истраживањем.

Порекло овог рекла-казала правила највероватније лежи у два упутства која су стара већ неколико деценија.

Давне 1945. године Одбор за намирнице и исхрану америчког Националног савета за истраживање издао је упутство одраслим особама да треба унети један милилитар течности на сваку калорију хране.

У случају жена, при уносу 2.000 калорија, ова количина износила је 2 литра течности, док је за мушкарце који уносе 2.500 калорија, прави однос био 2,5 литара течности дневно. Ипак, речи није било искључиво о води, већ и о другим врстама напитака, укључујући воће и поврће које садржи 98% воде.

У међувремену, 1974. године објављена је књига нутрициониста Маргарет Маквилијамс и Фредерика Стера под називом „Исхрана за добро здравље“. У својој књизи они одраслима саветују унос између шест и осам чаша воде дневно. Ипак, наводе како се ту могу сврстати и воће, поврће, напици с кофеином, газирана пића, чак и пиво.

Послушајте своје тело…
Вода чини две трећине наше телесне масе и свакако је од велике важности. Она игра кључну улогу у већини хемијских реакција које се дешавају у нашем организму.

Тело губи воду кроз знојење, уринирање и дисање. Симптоми дехидрације се могу уочити по губитку 1-2 одсто телесних залиха воде. Тек у ретким случајевима овакво стање може бити смртоносно.

Веровање у мит који каже како морамо да пијемо осам чаша воде дневно уверило нас је да сваки осећај жеђи тумачимо као стање опасне дехидрације. Насупрот том веровању, стручњаци кажу како нашем организму није потребно више од оне количине течности коју тело само затражи.

„Послушајте своје тело и оно ће вам рећи када је жедно“, речи су докторке Корни Кипс из Лондона.

„Тај мит о томе како сте закаснили ако осетите жеђ заснован је на претпоставци да је жеђ лажни знак мањка течности, али се поставља питање због чега би остали механизми у телу били савршени, а баш жеђ лажна“, додаје она.

Вести