Ко ће бити патријарх?

Ни Србија се не да! Ево кojи кандидати могу бити по вољи власти, опозиције и амбасада

Праву медијску лудницу направили су заинтересовани домаћи, а још више утицајни страни кругови пласирајући лажне кандидате за избор на столицу патријарха СПЦ. Први мамац тих кругова био је немачки владика Григорије кога су нашминкали и пустили на медијску штрафту. Он је тек пре који дан, после посете неким западним амбасадама уз помоћ обавештајне заједнице пријатеља, коначно прихватио да је вукао трку за друге, примереније и лукавије тркаче са много више шанси.

Други је владика црногорски Јоаникије, у чију су се медијску промоцију уз политичке заговорнике литијског модела мењања власти у Београду, укључили и млади лобисти са Правног факултета у Крагујевцу, који се иначе поносе покровитељством америчке амбасаде у Београду. Ту (не)жељену подршку Јоаникије, који себе види на трону полусамосталне цркве у Црној Гори, доживљава као воденички камен око врата. Он добро зна, да ако се укључи у трку за прву столицу цркве у Београду, а не буде победник, сигурно губи и Цетиње. Из тог разлога мудро и од сопствених свештеника скрива да га је тек као одраслог човека, крстио македонски расколник Тимотеј. Јасно му је да му не припада ни ово докле је дошао. Тако се као он зрели реалиста држи оне народне: Боље врабац у руци… Али, ускоро ћемо видети да ли се он, уопште, нешто и пита.

Вечити други Иринеј бачки, у акцију креће када у машину дода довољно текућине. Стога га више нико не сматра за озбиљног такмаца.

Ту је и Иринејев пуленчић Порфирије, који је више пута јавно у медијима говорио да не жели да учествује у тој утакмици, али изгледа да се ни он много не пита. Прави Урош Нејаки. И он ће трчати у празно док не липса.

Циркус се овде завршава, а крећу озбиљни претенденти који изгледа особинама и могућностима поклапају различите интересе. Ту су први плејбој међу владикама, који сам себе зове Лепи Јова и браничевски владика Игњатије, који се поноси надимком Исус из Пожаревца.

Владика шумадијски Јован, изузетно води бригу о свом изгледу. Из тог је разлога, својевремено свакодневно посећивао еминентни фризрески салон у селу Сремчица, крај Београда, где је радила фризерка, стручњак за штуцовање бркова. Тако удешен, Јован је знао да привуче и реализује пажњу различитих оријентација, тако да свако може да каже да је њихов. Њега црквена политика мање интересује, и тако прилагодљив свим опцијама, лично се ових дана препоручује различитим странама, обећавајући да ће испунити све што од њега траже. Али, у души, и он зна да је ближи рашчињењу него белој марами на глави.

Са пожаревачким владиком ситуација је потпуно јасна. Григорије када је коначно схватио своју позицију, сагласио се са покровитељима да је Игњатије, највернији играч патријарха Вартоломеја из Цариграда, прави кандидат који ће обезбедити да првог човека Српске Цркве, нико ни у сну више не може да назове наследником Светог Саве. Игњатије, тихи човек отмених манира, зналац, љубитељ вина, кондицију одржава играјући тенис, свакако ће испунити све жеље оних који очекују модерну реформисану цркву, окренуту западу, далеко од грубих московских шапа, како сам воли да каже.

Слободан Динић

[table id=1 /]