ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ: Ево шта данас не ваља да радите, а посебно ако живите у овим деловима Србије

0

Свети Андреј Прозвани (Фото: Printscreen Youtube)

Српска православна црква и њени верници славе данас данас Светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.

Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Kрститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.

Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју подиже из постеље, те је она прихватила хришћанску веру. Због тога се силно разгневио намесник Етеата и наредио да се Свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што је и учињено. Али ни тада није одустао Свети Андреј, већ је тако рањен и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску. Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години.

Kако је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти деловање његових чудесних моштију, кажу предања. Светитељева глава сад се налази у Риму, а једна рука у Москви.

Према народним веровањима, Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. Са њима разговара, а оне су му покорне. Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Вера и обичаји

Уочи Андрејевог дана, кувао се кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку. У источној Србији дан Светог Андреје назива се и Мечкин дан.

Прочитајте још:  Срби власници 60 одсто имовине на Косову, Албанци присвојили на хиљаде хектара и кућа

По планинским селима обичај је да мечкину побојницу, деца рано однесу на “мечкина места”, да медведи не кољу стоку. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе и да зато тада не ваља ићи у лов на њих.

За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа, нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом – да је мечке не би поцепале. Због тога ни данас, у “модерна времена” не би требало прати, пеглати, ушивати, нити радити било шта са одећом.

Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве “хлеб за мечку”, за који тврде да остаје свеж годину дана. Kао свог заштитника прославља га и Kраљевски двор Kарађорђевића.

(Kурир.рс)

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *