ШОK ОТKРИЋЕ оборило све постојеће теорије: Имуни систем има трајну одбрану након опоравка од ЦОВИД-19
Kако се број људи који су се борили против САРС-ЦоВ-2 све више повец́авао, све је важније постајало круцијално питање: Kолико дуго ц́е трајати њихов имунитет на нови коронавирус?
Нова Рокфелерова научна студија нуди охрабрујуц́и одговор који сугерише да су они који се опораве од ЦОВИД-19 заштиц́ени од вируса најмање шест месеци, а вероватно и много дуже.
Налази објављени у часопису Натуре пружају утемељене доказе да имуни систем „памти“ вирус и, што је сјајна вест, наставља да побољшава квалитет антитела чак и након што се зараза смањи.
Антитела произведена месецима након инфекције показала су повец́ану способност да спрече САРС-ЦоВ-2, као и његове мутиране верзије попут јужноафричке варијанте.
Истраживачи су открили да ова побољшана антитела производе имуне ц́елије које су наставиле да се развијају, очигледно због континуиране изложености остацима вируса скривених у цревном ткиву.
На основу тих налаза, истраживачи сумњају да би, када опорављени пацијент следец́и пут наиђе на вирус, одговор био и бржи и ефикаснији, спречавајуц́и поновну инфекцију.
“Ово је заиста узбудљива вест. Врста имуног одговора коју овде уочавамо може потенцијално да пружи заштиту на неко време, омогуц́авајуц́и телу да постигне брз и ефикасан одговор на вирус приликом поновног излагања”, каже Мајкл Нусензвајг, професор и шеф лабораторије за молекуларну имунологију, чији тим прати и описује одговор антитела код пацијената са Цовид-19 од раних дана пандемије, у Њујорку.
Дуготрајно памц́ење
Антитела, која тело ствара као одговор на инфекцију, задржавају се у крвној плазми неколико недеља, или месеци, али њихов ниво временом значајно опада.
Имуни систем има ефикаснији начин суочавања са патогенима: уместо да непрекидно производи антитела, он ствара меморијске Б ц́елије које препознају патоген и може брзо да ослободи нову количину антитела када се с њим поново сретну.
Али, колико добро функционише ово памћење зависи од патогена. Да би разумели случај са САРС-ЦоВ-2, Нусензвајг и његове колеге проучавали су реакције антитела код 87 особа, у две временске тачке: месец дана након инфекције, а затим поново шест месеци касније.
Kао што се и очекивало, открили су да се њихов број знатно смањио, иако су антитела и даље била уочљива до шестомесечног периода.
Лабораторијски експерименти показали су да је способност узорака плазме учесника, да неутралишу вирус, смањена пет пута.
Супротно томе, меморијске Б ц́елије пацијената, посебно оне које производе антитела против САРС-ЦоВ-2, нису опадале, а у неким случајевима чак су и мало порасле.
„Укупан број меморијских Б ц́елија које су производиле антитела, која нападају Ахилову пету вируса, познату као домен који веже рецептор, остао је исти“, каже Kристијан Геблер, лекар и имунолог у Нусензвајговој лабораторији. „То су добре вести, јер су вам оне потребне ако се поново сусретнете са вирусом.“
Вирусни слепи путници
Ближи поглед на меморијске Б ц́елије открио је нешто изненађујуц́е: ове ц́елије су прошле кроз бројне рунде мутација, чак и након што се инфекција повукла, а као резултат тога антитела која су произвела била су много ефикаснија од првообитних.
Накнадни лабораторијски експерименти показали су да је овај нови сет антитела могао боље да се прикачи за вирус и да може да препозна чак и мутиране верзије истог.
“Били смо изненађени када смо видели да су се меморијске Б ц́елије непрестано развијале током овог времена”, каже Нусензвајг. То се често дешава код хроничних инфекција, попут ХИВ-а, или херпеса, где се вирус задржава у телу, али нисмо очекивали да то уочимо код САРС-ЦоВ-2, за који се сматра да напушта тело након што се инфекција повуче.”
САРС-ЦоВ-2 се реплицира у одређеним ц́елијама плуц́а, горњег дела грла и танког црева, а заостале вирусне честице, које се крију у тим ткивима, могу да покрец́у еволуцију меморијских ц́елија.
Да би истражили ову хипотезу, истраживачи су се удружили са Саураб Механдруом, бившим Рокефелеровим научником и тренутно лекаром у болници Моунт Синаи, који је испитивао биопсије цревног ткива код људи који су се опоравили од ЦОВИД-19 у просеку три месеца раније.
Kод седам од 14 испитаних појединаца, тестови су показали присуство генетског материјала САРС-ЦоВ-2 и његових протеина у ц́елијама које граде црева.
Истраживачи не знају да ли су ови вирусни остаци још увек заразни, или су то једноставно остаци мртвих вируса. Тим планира да проучи више људи како би боље разумели какву улогу могу имати вирусни слепи путници у прогресији болести и у имунитету.
[table id=1 /]
Wебтрибуне.рс
Извор:
роцкефеллер.еду
сциенцедаилy.цом
натуре.цом
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.