Најмоћније комбинације љутих зачина: Зашто треба јести црни и бели лук?

Истраживања показују да се зачињене кухиње неких култура и народа нису развиле само због укуса, него и због антибиотичких својстава зачина. Љути зачини са антибиотским дејством који уништавају бактерије налазе се и у нашој традиционалној кухињи.

Црни и бели лук – љути зачини са антибиотским дејством

Према научним истраживањима, црни и бели лук, пимент и оригано садрже моћне антибактеријске састојке и представљају зачине са најјачим антибиотичким својствима. Ти зачини су уништили свих 30 микроорганизама против којих су тестирани, укључујући ешерихију коли и салмонелу, две бактерије које изазивају тровање храном. Научници су утврдили да су се антибиотички састојци у биљкама развили као одбрамбени механизам против нападача – гљива, бактерија и инсеката. Ови споредни састојци нису пресудни за базични метаболизам биљке, али доприносе њеној ароми и резултат су еволуционог процеса одговорног за њену заштиту. Управо у исту сврху и ми користимо биљке у нашим рецептима, јер делују као антибиотици.

Истражујући који љути зачини делују као антибиотици, научници су такође утврдили да постоји директна веза између климе и количине зачина која се користи у кухињама неких култура. Зачињена кухиња обично асоцира на земље топлих крајева и садржи велике количине црног и белог лука. То је због тога што се намирнице у тим крајевима брже кваре, а љути зачини делују као антибиотици и то спречавају. У овим кухињама су такође чести састојци хране фефероне и друге љуте паприке. Утврђено је да капсаицин из љуте паприке убија и до 75 % бактерија у лабораторијским тестовима.

Више зачина – мање тровања храном

Анализом употребе зачина у појединим земљама, откривено је да се љути зачини са антибиотским дејством обично користе у пределима топле климе Тајланда и Индије. Мање се користе, или чак никако, у хладним крајевима, као што су Норвешка и Шведска.

Од преко 80 % рецепата индијске кухиње, у скоро сваком се користе црни и бели лук, ђумбир и паприка. Насупрот томе, норвешки рецепти садрже углавном црни и бели бибер, а зачини се користе тек спорадично, док се љута паприка готово и не користи.

Истраживачи су упоредили стопу тровања храном у Јапану и Kореји, земљама са сличном климом. У Јапану је у периоду истраживања између 1971. и 1990. године пријављено близу 30 случајева тровања храном на 100.000 људи, наспрам само 3 случаја на исти број људи у Kореји. Уследио је закључак да је мања стопа тровања у Kореји вероватно резултат њихове зачињене кухиње, за разлику од благог укуса јапанске хране. Такође је утврђено који зачини немају јаку антибиотичку моћ. Зачини који убијају само 25 % бактерија у тестовима јесу црни и бели бибер, ђумбир, целер и сок од лимуна.

Најмоћније мешавине зачина

Мада се зачини користе пре свега да дају укус храни, њихова сврха је и да очисте храну од патогена. Захваљујући љутим зачинима са антибиотским дејством постајемо мање подложни болестима. Испоставило се да важи правило “што зачињеније, то боље”. Научници су открили да се комбинацијом биљака добија моћнији антибиотички ефекат него када се оне користе појединачно.

У нашој кухињи уобичајена је употреба црног и белог лука и црвене паприке. Ови љути зачини делују као антибиотици, али да бисте добили једну од најмоћнијих комбинација помешајте црвену паприку, црни и бели лук, оригано и ким. Друга добитна комбинација садржи бибер, цимет, коморач и каранфилић. Овим мешавинама можете додати и црни и бели бибер и сок од лимуна, јер они повећавају ефикасност других зачина.

[table id=1 /]

Лепотаиздравље