Срби немају статус жртве злочина које је починила ОВК

Вест да је неколико особа који су били заточени у логору ОВК у Витини, од Специјализованог суда добило статус жртве, међу Србима на Косову и Метохији унела је пометњу. Истина је да тај статус нико није добио, каже за Спутњик Милован Дрецун председник Одбора за Косово и Метохију који објашњава како се долази до статуса жртве.

Дрецун каже да је њему познато да је прва одлука о учешћу жртава у случају против Саљиха Мустафе донета у фебруару ове године и она је везана за логор у Витини. И да није позитивна.

Како Срби да добију статус жртве у процесу против ОВК

„У њој се каже да су четири особе поднеле захтев за статус жртве, од чега су три особе из исте породице. Суд је одбио те пријаве као недопуштене. Другим речима, њихове пријаве нису прихватљиве јер се налазе, како је образложено, изван географског оквира који третира оптужница као и да су се наведени догађаји десили после периода које третира оптужница,“ каже Дрецун.

Суд, истиче Дрецун, није до сада потврдио да је било коме додељен статус ратне жртве, нити да се у процедури налазе нове пријаве.

„Када буде додељен први статус, они ће то обелоданити, али до сада немамо потврду да је било ко добио овај статус,“ напомиње Дрецун.

На питање, шта тачно подразумева статус ратне жртве и као изгледа процедура за добијање истог, Дрецун каже:

„За статус жртве људи треба да се пријаве тако што попуне пријаву која се налази на сајту овог суда, и да докажу да су били жртве мучења или других зверстава које су починили припадници терористичке ОВК. Уједно, ти догађаји морају да се просторно и временски односе на догађаје које третира одређена оптужница, да ли против Хашима Тачија или евентуално у некој новој оптужници да докажу да су заиста били жртве, или да су чланови породица тих жртава,“ објашњава Дрецун.

Када се пријава прихвати, наставља наш саговорник, од стране судије добијају статус жртве и онда са листе акредитованих адвоката у овом суду, бирају правног заступника.

Суд може да не прихвати правног заступника

„Након тога, судија одобрава или не одобрава из неког разлога њихов избор, у ком случају морају да бирају другог правног заступника са списка и тек тада постају саставни део процеса. Преко свог правног заступника могу да прате суђења, предлажу доказе, а ако желе могу и сами да се појаве као сведоци. И на крају имају право да траже одштету,“ објашњава Дрецун.

Дрецун каже да се због недостатка правоверних информација код људи створио утисак да би нека дешавања могли да се уврсте у оптужнице, а да то не буде случај, као и да су их збунили натписи и тврдње да је десетак Срба добило статус жртве.

„Треба сачекати да суд званично потврди да ли је неко добио статус жртве што за сада не постоји.
Он такође напомиње да се по правилу имена који су добили овај статус, не наводе јавно.Дрецун подсећа да је логор у Витини био у у оперативној зони Карадак који има везе по командној одговорности са Хашимом Тачијем.

[table id=1 /]

Бранкица Ристић / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: