Колико кошта србско достојанство

Шта је достојанство? Да ли се то једе или пије? Чему служи, и која је његова функција? Вероватно би већина народа на улици знала да објасни и дефинише дати појам. Да ли уме у пракси да га примени, то је већ дискутабилно?

У протеклих 30. година на политичку сцену Србије налазе се у принципу исти људи, који имају идентичан програм и користе идентичне слогане. Служба када им досади једна фракција, замени неком тзв. опозиционом све и циљу да нација има чиме да се забавља. Некако сви ти процеси и промене дешавају се на сваких десет година, тако да није искључено да ћемо се ускоро поздравити са ,,великим вождом”. До тада ако остане на власти, или ако га они који су га ту поставили да влада склоне, неће ништа битније утицати на усађени образац понашања и вредновања себе, све ће нажалост остати исто.

Стандардни слогани ,,ћути могло је бити и горе” ,,добро је да и ово имамо” и ,некада се знало” до те мере су ушли у стандардну употребу да су почели да их користе и млађе генерације. Сви ти слогани вуку порекло од старијих грађана које је Вучић решио да обрадује мулти минералним и мулти витаминским комплексом. То су оне генерације које са поносом причају, како је земља изграђена за време њихове младости, њиховим трудом и залагањем. Како се целокупан процес обављао у систему у којем је све функционално без проблема. Како је могуће да изађеш из таквог система, без трунке поштовања према самоме себи, да дозволиш да ти неко гази по достојанству? Какав систем вредности се баштинио када смо добили генерације гереља и метузалема који аминују све што им сервира званична власт? Или и даље вуку рецидиве претходне власти у којој се све знало, где си радио искључиво оно што ти каже полиција без права на било какво размишљање. ,, Велики Вожд” да не познаје те који су живели онда када се све знало, не би им делио пакете помоћи у храни и витаминима.

Добро, људи ће рећи, то су старије генерације, одрасле и формиране личности чије време пролази. Шта ћемо да радимо са млађима? Генерацијама ухлебљеним у државним фирмама чија част, понос и достојанство вреди 400-500 евра. Како имају обичај да кажу: ,,То што сам се учланио, учланио сам се због егзистенције”. Значи да обичан народ, који колико толико поштује себе, нема егзистенцију и довољно му је да живи од фотосинтезе. Свесно или несвесно сваку особу коју игнорише да партиципира у наметнутом систему вредности доживљавају као будалу.

Забога, зашто би ти показао достојанство, када га и други не показују. У прошлости, да је сваки Србин се руководио датом девизом, данас ниједан Србин не би постојао. Али су постојали ти ,,идеали” којима се они данас подсмевају који су обезбедили опстанак народу. Вероватно биолошки опстанак у комбинацији са многим негативним стварима које су нас у датим моментима окруживале, нису вредне једне плате у државном сектору.

Понос некада мора да се прогута, једноставно постоје ситуације где некада мораш да попустиш и реагујеш у складу са наметнутом ситуацијом. Али дозволити да ти се неко подсмева, бацајући ти мрве са стола, то је већ забрињавајуће. Колико мало себе цениш, да си спреман да плаћаш рекет странци и да примиш мизерију од државе све у циљу личне промоције у државном сектору. Наравно, оно кључно што већина заборавља а изузетно је битно. Ниједна секта не функционише по принципу да будеш код њих, да тражиш услугу а да заузврат ништа не понудиш. Страначке агитације и политичке конфронтације са неистомишљеницима су само мали делић онога што се од Вас очекује. Ако не испуните дати задатак, увек постоји замена која ће ревносно да обавља све што се од ње тражи.

Биће сигурно занимљиво у будућности, ако Срби буду постојали као народ на шта ће тачно да се односе дати слогани.
,, Некад се знало” владао један председник који је сејао страх, а народ из страхопоштовања прилазио његовој секти. Ишао је линијом мањег отпора одлучно потврђујући легитимитет болесној политици за 500 евра.

,,Ћути могло је бити и горе” и ,, Добро је да и ово имамо” не знам како ће смети да кажу. По свим статистичким параметрима ми смо најсиромашнија земља у Европи, тако да отпада она наша устаљена фраза да се поредимо са јаднима како би показали да има и јаднијих од нас.

Можда најреалније да ће да се догоди су речи Бате Стојковића из филма Балкански Шпијун: ,, Унуци ће да нам пљују у слике, синови неће смети зато што ћемо бити још живи”.

Матија Мићић Бућић / Васељенска

[table id=1 /]