За неношење маски новчана казна или посао у ковид болници

Највећи број грађана које су затечени без заштитне маске радије ће платити половину казне у року од осам дана, него што ће ући у судски поступак и – можда пристати да санкцију одраде у јавном интересу. Према подацима Прекршајног суда у Београду, два окривљена прихватила су да им се казна за неношење маске, у износу од 5.000 динара, замени радом у ковид болници. Осам сати рада вреди хиљаду динара или један дан затвора, па тако ова казна може да се „одради” за пет радних дана. Неопходан је пристанак окривљеног, јер је принудни рад забрањен и Уставом.

Мандатна казна пише се одмах, у виду прекршајног налога, а ако грађанин плати у року од осам дана, износ се умањује за половину, тако да већина кажњених веома брзо „окаје” свој епидемиолошки грех уплатом 2.500 динара и не иде у судски поступак. Зато судови немају податак колико је било ових прекршаја, али процењују да 90 одсто грађана плати половину казне у року од осам дана.

– Тек ако то не учине, налог стиже у суд. Током последњих месец дана у Прекршајни суд у Београду доспела су 42 предмета на основу неплаћеног прекршајног налога због неношења маске. То су случајеви где је поднет захтев за принудно извршење или за судско одлучивање. Само две особе отишле су на извршење казне рада у јавном интересу, а реч је о одлукама донетим пре две недеље, па претпостављамо да су се они нашли међу укупно седам грађана који су казну одрадили у ковид болници у Земуну, где су носили боце са кисеоником – каже Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда у Београду.

Верује да су се добровољно јавили, јер је у судском решењу назначено да, уколико не желе да раде у јавном интересу, дужни су да дођу у суд ради замене те казне, а у ова два случаја нису се јавили. Иначе, укупно је донето десет решења о замени новчане санкције за казну рада у јавном интересу.

– Оно што ми имамо сада од прекршајних налога је само неношење маске у затвореном простору. Реч је о случајевима где је прекршена епидемиолошка мера, па је на месту извршења издаван налог санитарних инспектора. Ова санкција односи се само на физичка лица која су учинила прекршај – објаснила је наша саговорница.

Судије наводе да је Управа за извршење кривичних санкција препоручила Кризном штабу да се казне рада у јавном интересу извршавају у ковид болницама, како би грађани схватили какав је заиста ризик кршења мера.

– Никог не можете да натерате да ради у јавном интересу. То би онда био принудни рад, а он је Уставом забрањен. Само у случајевима када се кажњени грађанин сагласи са тиме, онда може да му се замени казна. Где ће је извршавати, о томе не одлучују судије него Управа за извршење кривичних санкција – каже Оливера Ристановић.

Управа има уговоре о сарадњи са јавним предузећима и државним органима, где се током протеклих годину дана избегавало издржавање ове санкције, због тога што сваки нови „запослени” за само дан или неколико дана рада може бити потенцијални преносилац заразе. Сада је, међутим, процењено да је рад у ковид болници ипак безбеднији начин издржавања казне, јер су заштитне мере управо тамо на највишем нивоу, а уједно ова санкција треба да делује превентивно јер кажњени имају прилику да виде какве могу да буду последице заразе.

Према Закону о заштити становништва од заразних болести издају се и прекршајни налози предузетницима, од којих је тренутно пет казни од 150.000 на принудном извршењу, као и правним лицима, од којих су три казне од по 300.000 у поступку принудног извршења пред Прекршајним судом. У случају када су кажњена одговорна лица, тренутно су у поступку извршења три казне од по 50.000 динара.

– Реч је о поступцима када запослени у обављању делатности нису носили маске или на други начин у затвореном објекту нису поштовали епидемиолошке мере. То се односи и на растојање између столова у кафићима и ресторанима и на број особа које седе за столом. Ако је реч о пружању услуга хране, па запослени који издају јело не носе заштитне маске, то такође спада у прекршајни налог правном лицу – наводи наша саговорница.

Према Закону о трговини, у случајевима када није поштовано радно време продавница или киоска, поднета су четири прекршајна налога која се налазе у фази принудног извршења, за новчане казне од 100.000 за правна лица и 10.000 за одговорна лица.

Према Закону о угоститељству, у поступцима када није истакнуто или је прекршено радно време кафића и ресторана, суд има 15 налога са казнама од по 30.000 динара на принудном извршењу.

Добровољно се јавили да помажу у допремању боца са кисеоником

Управа за извршење кривичних санкција већ неколико година уназад упућује осуђене на извршавање казне рада у јавном интересу у КБЦ „Земун”. На основу уговора о сарадњи, они су ангажовани на чишћењу парка, стаза, уређењу зелених површина и фарбарско-молерским пословима у овој установи.

– Од укупно седам осуђених који тренутно раде у овој болници, две прекршајно кажњене особе су се добровољно јавиле да помажу на допремању боца са кисеоником за пацијенте – наводе из управе.

Наглашавају да ниједна од њих није кажњена за организовање такозваних ковид журки, како су пренели поједини медији, већ због прекршаја који ни на који начин нису у вези са ковид забавама.

– Овде је пре свега реч о хуманом гесту и личном чину две особе које желе да помогну запосленима у установи која збрињава најтеже оболеле од вируса корона којима је кисеоник преко потребан у терапији. Колика је њихова спремност да помогну, можда најбоље показује податак да је један од осуђених изразио жељу да и после истека казне остане волонтерски још неко време да ради овај посао. Из овог разлога нам је још више жао због погрешне интерпретације њиховог хуманог геста у медијима – наглашавају из Управе за извршење кривичних санкција.

Осим КБЦ „Земун”, осуђени раде и у београдској Специјалној болници за болести зависности, као и у другим медицинским установама у Србији – Општој болници у Суботици, Општој болници у Сомбору, као и у домовима здравља у Косјерићу, Пожеги…

[table id=1 /]

Александра Петровић / Политика