Сиротињо на минималцу цркни: Јавном сектору следује повишица

Више пута у последњих неколико дана чули смо да ће бити пара за повећање плата у јавном сектору и да ће расподела новца буџетским корисницима бити строго контролисана. Колику повишицу може да очекује пола милиона запослених знаћемо на јесен када буде кројен буџет за наредну годину и када се буде знало са коликим привредним растом би требало да завршимо годину, јер је то параметар који одређује коначан раст плата и пензија. Значи, веће зараде могу се очекивати крајем ове или, вероватније, од следеће године.

Министар финансија Синиша Мали недавно је изјавио да ће очекиване стопе привредног раста бити шест и више одсто, што значи да ће бити новца за инвестиције, али и за повећање плата и пензија и да ће већ у септембру или октобру имати лепе вести за пензионере и остале грађане. Подсетио је да је тренутно просечна зарада 565 евра и да се стреми ка платама од 600 до 700 евра.

Просечна зарада у јавном сектору, према подацима Републичког завода за статистику, у марту је износила 72.407 динара, што је за 5.000 више него у новембру прошле године. Просечна примања у јавним државним предузећима тог месеца била су 81.897 динара, у државној администрацији на свим нивоима 74.959, у здравству и социјалној заштити 73.801, а у образовању и култури 66.571 динар.

Нацртом фискалне стратегије планирано је да плате у јавном сектору наредне три године расту у просеку око 4,5 одсто годишње. Фискални савет у свом мишљењу на нацрт фискалне стратегије наводи да су зараде запослених у државном сектору повећане у 2020. више од 10 одсто и преко пет процената у 2021. што је било знатно више од оствареног привредног раста у том периоду.

„Нацртом стратегије предвиђа се заокрет у политици повећања плата у јавном сектору. Планирано је да зараде запослених у наредне три године расту око 4,5 одсто годишње у просеку. Такво, контролисано повећање плата у јавном сектору било би осетно мање од њиховог уобичајеног раста у претходним годинама, мање од очекиваног раста БДП-а, као и од планираног раста пензија. То би онда, према плану из нацрта стратегије водило ка приметном смањењу буџетских расхода за зараде запослених у односу на БДП – са 10,4 одсто БДП-а из 2021. на 9,7 процената БДП-а у 2024. години. Предвиђено умерено подизање примања у јавном сектору економски јесте оправдано – и са те стране стратегији се нема шта замерити”, наводе из Фискалног савета.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је 2022. изборна и све власти су у том периоду повећавале плате. То је иначе део приче у којој држава, сваке године повиси зараде, ако ништа друго бар за инфлацију.

– То неће бити неко спектакуларно повећање, али ће га свакако бити. Људи из приватног сектора увек ће рећи да запослени у јавном сектору имају високе плате и да је јавни сектор сам по себи проблематичан. Ја мислим другачије. Запослени у неким деловима јавног сектора имају висока примаља. Али врло добро знам да многи који раде у јавном сектору имају изузетно ниске плате. Треба раздвојити државну администрацију од јавних предузећа, која предњаче са зарадама. Такође, неки државни чиновници збиља имају мале плате када говоримо о њиховом основном радном месту, али то надокнађују тиме што су чланови разних надзорних одбора и комисија, за шта су такође плаћени. Тако да треба правити разлику међу свим тим категоријама – напомиње Савић.

Поводом честих примедаба приватног сектора да примања у јавном сектору брже расту него у приватном, он каже да власници приватних предузећа не зарађују мало и да њима нико не брани да повећају плате радницима.

– Они мисле да се све ствара у приватном сектору. Треба рећи да добар део тог сектора ради у области услуга. Не може нико да ми објасни да је важнији посао пекара него професора. Професор школује и образује људе. Не потцењујем никога. Сваки посао је частан и свако ради оно што зна и може. Не упоређујем из тог угла. Али је за друштво важније да ли ће ишколовати врхунског инжењера него врхунског пекара. Они стално говоре да нема нас, не било вас. Ја их питам ко би им водио предузећа, да није државних факултета. Тешко да ће неки приватник прихватити да му фирмом руководи неко ко је завршио приватни факултет. Они што су зарадили први милион деведесетих година прошлог века и даље се понашају тако и где год могу они избегну обавезу и заврну државу. Први су у редовима за државну помоћ, први су у редовима да се лече и школују своју децу на државним факултетима – наводи Савић.

Сматра да увођење система контроле плата у јавном сектору представља добар потез, али Државна ревизорска институција то и сада ради веома савесно. За сваки динар они виде како је потрошен, с тим што би требало да контролишу ревносно и јавна предузећа као што проверавају друге буџетске кориснике.

Држава контролише плате у јавном сектору

Држава уводи потпуно нови систем који ће пратити зараде у јавном сектору. Тежиште ће бити на њиховој бољој контроли, као и на другачијем обрачуну плата. Реч је о пројекту „Искра” који ће потпуно увести ред у систем зарада код корисника јавних средстава.Министарство финансија најавило је да ће први пут на једном месту постојати тачна евиденција свих плата и радника који примају зараду из буџета Србије. Прве промене треба очекивати у сектору рада, запошљавања и социјалне политике, а затим културе и правосуђа. У другој фази нови обрачун примања и њихова боља контрола биће уведени у сектор просвете, а након тога и у здравство. У последњој фази пројекат ће бити имплементиран и у јединице локалне самоуправе са индиректним корисницима и све то биће завршено у наредних годину и по дана односно до краја 2023. године.

[table id=1 /]

Маријана Авакумовић / Политика