КАКО СУ ЕЈУБА ТРИПУТ САХРАНИЛИ КАО “ЖРТВУ ГЕНОЦИДА” Раскринкана велика сребреничка подвала – све о погибији злочинца муслиманске војске

3

(фото:Принтскрин)

Напред, браћо! Четници су разбијени. Беже! Хватајте их живе! Јуриииш!… Овим покличом, 15. јула 1995. године, јурнуо је на српске положаје Ејуб Голић, злочинац, ратни командант муслиманске војске, пре него што ће погинути и потом три пута бити сахрањен, а из Сарајева потом бити представљен као “жртва геноцида”?!

Једну од највећих сребреничких неправди “Новости” откривају захваљујући сведочењу Зорана Јанковића, српског ратног заробљеника у сребреничкој колони, али и муслиманским сведочењима и изворима.

Овај контроверзни командант сребреничког Самосталног брдског батаљона “Глогова” тзв. АБиХ, погинуо је у јеку борбе у рејону зворничког села Баљковица. Ту је први пут, 15. јула 1995. и сахрањен, други пут неколико месеци касније у Живиницама (ФБиХ), и трећи пут 11. јула 2010, у Меморијалном комплексу “Сребреница-Поточари”, када је као “жртва геноцида” укопан под редним бројем 172.



“Данима сам био у километарској колони сребреничке 28. дивизије, са везаним рукама, као заробљеник и живи штит. Буквално пред мојим очима у том пробоју и жестоким борбама погинуло је на стотине муслиманских бораца. У општем хаосу многи су гинули и од “своје руке”, у међусобном обрачуну, или “као издајници” ако би, из ко зна ког разлога, скретали из колоне или заостајали. Жалили су се да су остављени на цедилу и проклињали међународну заједницу и снаге СФОР-а што су им нешто раније отворила путеве да из заштићене зоне УН крену у акцију хватања генерала Ратка Младића. О томе сам сведочио као сведок одбране у Хашком трибуналу” – прича Јанковић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Он сведочи о погибији муслиманског команданта:

Прочитајте још:  Не може Србин из Залазја, јер шта ће ако сви пођемо?

“Ејуб је са зачеља прешао на врх колоне када је дојављено да се “у Незуку назире врх мунаре џамије”. У том заносу је позвао на јуриш. Међутим, смртно рањен убрзо је издахнуо. Видио сам да су му муслимански саборци бајонетима одмах ископали мезар – присећа се Зоран, коме су муслимани већ са првим кораком на “слободној тузланској територији” поломили ребра.

С муслиманске стране, једно од најупечатљивијих јавних сведочења о Голићевој погибији јесте оно Шемсе Салиховића, ратног команданта Церске, који је и сам тешко рањен у последњем пробоју на Баљковици. О погибији Ејуба Голића каже:

“У јеку борбе, ту, на Тисовој коси, тешко је рањен Голић. Ипак, повикује: Напред, браћо! Није прошло ни неколико минута, а умро је велики газија…”.

Како “Новости” сазнају, Голићев брат Сафет је са неколико бораца тело закопао у напуштени ров крај Баљковице, да би се неколико месеци касније, Голићеви саборци вратили по тело које је затим укопано у Живиницама, код Тузле. Пошто је тог 11. јула 2010. у Поточаре најављен долазак највећег броја светских званичника приређен је и највећи број сахрањених. По трећи пут премештени су и сахрањени посмртни остаци Ејуб (Латифа) Голића, стоји под редним број 172.

ОЧЕКУЈУ РЕАКЦИЈЕ НА ПОДВАЛУ

Из Удружења ратних заробљеника “Вијенац, Возућа и остали”, чији је Зоран Јанковић члан, очекују реакцију и на овај “скандалозни фалсификат и “ујдурму Сарајева”.

“Да се тако нешто фалсификовало код нас, све живо би реаговало и осудило скрнављење истине. У БиХ је то још учињено према познатом команданту, а колико ли је тек непознатих и “обичних” бораца добило ореол жртве наводног геноцида” – упозоравају из Удружења.

Прочитајте још:  Ђукановић: Ако треба и присуством да потврдим да је било геноцида у Сребреници - долазим

СЛОБОДА

Јанковић је слободу дочекао 24. марта 1996. До тада су га муслимани, сведочи, добро скривали на тзв. “слободној тузланској територији”.

[table id=1 /]



Ало/Новости

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

3 утиска на “КАКО СУ ЕЈУБА ТРИПУТ САХРАНИЛИ КАО “ЖРТВУ ГЕНОЦИДА” Раскринкана велика сребреничка подвала – све о погибији злочинца муслиманске војске

  1. Istina o Srebrenici:
    zločin koji je za svoje potrebe insceniralo vojno i političko rukovodstvo Alije Izetbegovića
    potstaknuto zločinačkom „međunarodnom zajednicom“.

    Lažne žrtve još vređaju mrtve

    Dopisivanje mrtvih
    U predgovoru knjige “Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika
    (The Srebrenica Massacre: Evidence, Context, Politics)”
    Filip Korvin (Phillip Corwin) iznosi:
    “…Nesumnjvo je bilo ubijanja civila u Srebrenici, kao i u ostalim ratnim zonama. I oni koji su izvršili ova ubistva zaslužuju da budu optuženi i osudjeni. I to je bio gnusan zločin nezavisno od toga da li je ubijeno tri, trideset ili tri stotine nevinih civila. O tome ne može biti diskusije.
    Istovremeno, činjenice predstavljene u ovoj knjizi daju čvrste argumente da je brojka od osam hiljada ubijenih, kojom se najčešće manipuliše u međunarodnoj zajednici
    – neodrživo preterivanje.
    Tačna brojka je bliže osam stotina.
    Činjenica da je toliko izvitoperen broj koji je u pitanju, međutim, govori da je slučaj politizovan. Mnogo je šokantnija smrt osam hiljada, od smrti osam stotina ljudi. Ono što se desilo u Srebrenici nije bio jedinstven veliki masakr, već niz veoma krvavih napada i kontranapada koji su trajali tri godine, doživevši krešendo 1995. A broj muslimana, ubijenih u poslednjoj bici za Srebrenicu, kako je rekao Džonatan Ruper, bivši reporter BBC-a, meri se stotinama, a ne hiljadama. Štaviše, broj ubijenih muslimana verovatno nije veći od broja Srba koje je u Srebrenici i njenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Orić sa svojim razbojničkim bandama.”

    U vreme događaja u Srebrenici Filip Korvin je bio najviši civilni zvaničnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini.

  2. Pobijeni u Srebrenici „alahovom“ voljom oživeli na izborima

    OESS je pri usporedba s` liste navedenih imena ubijenih bosanskih Muslimana u ljeto 1995 oko Srebrenice i bosanskih birača iz regije u 1996 konstatirala je da na izborima u 1996, pronadjeno 3.000 ljudi čija se imena nalaze na popisu nestalih osoba iz Srebrenica.

    Ovi izbori, uz sudjelovanje muslimanskih Bosanaca iz raznih europskih zemalja izvedeni su pod nadzorom OESS-a (Organizacija za europsku sigurnost i suradnju u Europi).

    BBC novinar Jonathan Rooper zatražio od OESS-a listu da istraži incident ,
    međutim, on je rekao da popis trenutno nije dostupan.
    Očito je da netko ovdje ima nešto da krije.

    Na popisu se pojavila oko 3.000 istih lica na obje liste (nestali а na popisu birača) .
    Za 2701 osobu je bilo moguće rekonstruirati imena koje su navedena u listama nestalih/ubijenih a u isto vreme su se pojavile na birackim spiskovima.
    Daljnja istraga je u toku.

    1. “1996g. je ovako izgledala konačna izborna lista za opštinske izbore u Srebrenici.”

      “A sada se vežite!
      Alić Ševal (1967) na listi ubijenih (nestalih) zaveden pod br. BAZ 904819
      – oživeo na izbornoj listi pod brojem BAZ 910874, strana 1, stav 2;

      Orić Mehan (1966) iz Potočara, ubijen na prvoj listi pod brojem BAZ 901433,
      oživeo na listi za glasanje na stranici 84, stav 1;

      Ejubović Ibrahim, Mehmedović Redžep, Mehinović Fadil, Ibišević Reuf, Hirkić Džemail…

      I tako sve – mrtav pa živ – do, ni manje ni više, nego broja 3.016 (tri hiljade i šesnaest).
      Sve je to, gospodo, u miksu mitomanije, laži i fakata Mladić pobio,
      a Alah oživeo u svrhu glasanja.
      I sve da je – neka je, neka im podari dug život i dobro zdravlje u miru i rahatluku,
      ali mit ostaje mit, laž ostaje laž, a fakat ostaje fakat sve dok Vrhovni Guverner ne odluči
      drugačije i mrtve duše ne izbore pravo glasa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *