Предлог закона на столу: Ђаци ће од сада бити плаћени за обављање праксе!

[table id=1 /]

У Србији је стопа незапослености младих од 15 до 24 године константно већа од стопе запослености. У току прошле године износила је 26,6 одсто, док је процентни ниво запослености младих био 20,8, пише у образложењу нацрта закона о радној пракси, о којем ће до 23. децембра бити речи на јавним расправама широм Србије.

Креатори овог закона подсећају да младе у нашој земљи карактерише релативно низак ниво активности на тржишту рада, при чему је свега 28,3 одсто њих било активно у прошлој години.

У нацрту се скреће пажња и на то да млади заостају за својим вршњацима у Европској унији, за око 10 процентних поена, а то значи да су ниво активности и запослености код ове групе грађана нижи, а стопа незапослености виша у односу на младе Европљане, показују подаци Евростата. То су, како образлажу надлежни, само неки од разлога због којих се овај закон први пут уводи у правни систем Србије, а циљ је повећавање шанси да млади буде позвани на интервју за посао и добију запослење у краћем року.

Министарство за рад је за сада објавило текст нацрта закона о радној пракси, а документ између осталог прописује право на накнаду за обављање праксе у износу од најмање две трећине минималне зараде, увећане за припадајуће доприносе и порез. Практикант ће, како је предложено, имати и права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, као и обавезног здравственог осигурања.

У нацрту је дефинисано да је практикант физичко лице до 30 година које обавља радну праксу код послодавца како би стекао практично искуство, специфична знања и одговарајуће вештине за рад у одређеном занимању. Радну праксу може да обавља и незапослени који има најмање 15 година и који је стекао најмање основно образовање, а нема радно искуство у занимању за које обавља радну праксу, независно од тога да ли је пријављен на евиденцији за незапослене. Радно време практиканта не може да буде дуже од 40 сати недељно.

Креатори овог закона подвлаче и да радне праксе повећавају шансе да млада особа добије посао у краћем року него што би то био случај да није похађала праксу. На овај начин доприноси се и ефикаснијој транзицији младих, од школе до посла у Србији. Према подацима Евростата, младој особи код нас потребно је скоро четири пута више времена да пронађе први стабилан или задовољавајући посао после школовања, у односу на младе у ЕУ.

Шта све није радна пракса

Практична настава и професионална пракса која се остварује код послодавца или комбиновано делом у средњој школи, а делом код послодавца не сматра се радном праксом. Радном праксом се неће сматрати ни учење кроз рад код послодавца, које је део средњег стручног образовања и васпитања, као ни студентска пракса коју високошколска установа организује у оквиру основних и мастер студија. У радну праксу неће спадати ни приправнички стаж, волонтирање, ни учење кроз рад код послодавца које је део модела реализације наставе на студијским програмима у високом образовању.

М. Бракочевић