ТЕРОР: Више од 250.000 прогнаних Срба трајно остаје без имовине у БиХ?!

Сваки Бошњак који користи српску земљу већ 10-20 година једноставно ће рећи да је то његова земља и онда, по спорном закону, може да се упише као власник, кажу саговорници Курира

Више од 250.000 Срба избеглих из Босне и Херцеговине, због рата деведесетих, могло би трајно да остане без своје имовине, коју ионако годинама уназад бесправно користе друга лица! Уколико би се, наиме, почело с већом применом Закона о стварним правима Федерације БиХ, дошло би до невиђене отимачине, упозоравају саговорници Курира.

Спорни члан

Спорни члан 58 овог закона омогућава да лица која незаконито десет година, у неким случајевима и 20, користе земљу у власништву Срба у Федерацији БиХ постану власници те имовине. Тако би без својих некретнина, шума и земље могли да остану сви Срби, њих око 250.000, који су због рата били принуђени да избегну у другу земљу. Како годинама због сигурности нису могли да се врате, њихова имовина је незаконито запоседнута, секу се њихове шуме, користе извори воде, обрађује земља…

Досад се то чинило незаконито, али би, по свему судећи, убудуће могло да буде и легално. Јер, како се прецизира у овом закону, довољно је само да онај ко је незаконито на нечијем имању каже да није знао да нема право да користи ту земљу.

Особа постаје власник туђе некретнине ако је “посед савестан” – конкретно је наведено у закону.

Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, указао је да ће тако сваки Бошњак који користи српску земљу већ 10-20 година, једноставно рећи да је то његова земља.

“Његов наследник ће рећи да је од тате чуо да је то његова земља и тако се стиче савесност. Притом нађе и неколико сведока који ће да кажу: “Јесте, он је то користио 20 година” – наводи он за Курир.

Додаје да око 250.000 Срба на овај начин може да остане без своје имовине у Федерацији, имајући у виду да их толико, од укупно 400.000 Срба који су уписани у катастар као власници, није на својим имањима.

Ништавност уговора

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је, како каже за Курир, да Влада Србије покрене суштински дијалог с властима у Сарајеву о заштити земље и других имовинских и стечених права српских повратника и прогнаних Срба у Федерацији БиХ:

“Темељ дијалога мора да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесији – Приватна својина и стечена права. У наведеном анексу јасно стоји да ће свим правним и физичким лицима бити заштићена и враћена права која су имала на дан 31. децембар 1990, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама биће проглашени ништавним. Бечки споразум о сукцесији је ратификован у Парламентарној скупштини БиХ и ступио је на снагу јуна 2004. Према међународном праву, Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона.

Ивана Жигић/Курир