Јеромонах Дамаскин: Не можете работати Богу и мамону

У последње време биће тешко распознати јеретике, тако је и прорекао преп. Анатолије Оптински. И ми сами видимо да је сада тешко распознати јеретике, јер су они толико усавршили лицемерију. Како их, ипак, распознати?

Код њих нема покајања, они су „безгрешни“ као папа римски. Они су духовно болесни, али неће да се лече, и по томе можеш да их познаш. Бог увек пушта болести и страдања због грехова људских, али јеретици уопште не размишљају о покајању.

У данашње време јерес највише долази из виших богословских школа које финансирају масони као и све школе, тамо се измишља јерес и уноси у Цркву, колико може. Али, као што знамо, у свакој лажи има и мало истине, иначе потпуна лаж не би могла да опстане, па тако и међу лажним богословима има по неки истинити професор богословије. Алексеј Осипов, руски професор богословије разматра све, што се и сада и вековима догађа, и објашњава све помоћу јеванђеља и тумачења речи Господњих: „Не можете работати Богу и мамону“ (Мт.6:24).

Ево како гласи оригинал наведеног Јеванђеља, колико сам ја могао да преведем.

„Не сабирајте себи (скровишта) блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи (скровишта) блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду: јер где је (скровиште) благо ваше, тамо ће бити и срце ваше. Светилник телу је око. Ако дакле буде око твоје просто, све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде лукаво, све тело твоје биће тамно. Ако је дакле светлост, што је у теби, тама, онда тама колика је (тек)? Нико не може двојици господара работати (робовати): јер или ће једнога заволети, а другога омрзнути; или ће се једнога држати, а за другога не марити (презирати); не можете Богу работати и мамону (робовати). Тога ради кажем вам: не брините се душом вашом, шта ћете јести, или шта пити; ни телом вашим, у шта ћете се обући: није ли душа већа од јела, и тело од одела? Погледајте на птице небеске, како не сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, и отац ваш небески храни их: нисте ли ви много бољи од њих? И ко од вас бринући се може приложити расту својему лакат један? И за одело, што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу (кринове), како расту: не труде се, нити преду; али ја вам говорим, да ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих (не одену се). Па ако траву пољску, која данас јест, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, неће ли много више вас, маловерни (колико ће много пре вас)? Не брините се дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или шта ћемо оденути? Јер све то језичници ишту (незнабошци); јер зна и Отац ваш небески, да вама треба то све. Него иштите најпре царство Божије, и правду његову, и све то ће се приложити вама (додати). Не брините се дакле за сутра, јер сутра бринуће се о својем. Доста је сваком дану зла својега (бриге своје) (Мт.6:19-34).“

Јерес јудејствујућих

Најпре дајем превод беседе Осипова Алексеја Иљича, професора Московске Духовне Академије, а онда ћу према њему објашњавати све помоћу овог Јеванђеља.

„Мамона је сиријско божанство, које су поштовали као бога-покровитеља земаљских ризница и блага, или богатства уопште (као Плутос код Грка). Христове речи указују на принципијелну несводљивост два погледа на свет: хришћанског, који човека позива на духовни развој, светост и припрему за вечни живот у Богу, и материјалистичког који смисао живота види само у тренутку овог постојања и постизања максималног комфора (мамоне). А тај материјализам, који су идеолози јеврејског народа уздигли на ниво религиозног материјализма, стао је, фактички, већ у време Христовог доласка на место Старозаветне религије. Ова замена Бога сатанском идејом уређења земаљског царства (Матеј 4:3,4,8-10) била је разлог за одбацивање дошлога Месије, Који је изјавио: `Моје царство није од овога света (Јн.18:36).

Једна од најважнијих разлика између хришћанства и паганства јесте у разумевању смисла људског живота и тог духовног пута, којим човек треба да иде. Тај смисао хришћанство види у достизању вечног живота (ми овде немамо постојани град, него тражимо будући (град) (Јевр.13,14) и у заједници са Богом, у обожењу. А паганизам, не само атеистички, већ и религиозни, види тај смисао, са ретким изузецима, само у овом животу, у његовом сластољубљу, среброљубљу, славољубљу или, говорећи библијским језиком, у мамону. Христос је, обраћајући се својим ученицима, указао на ову (суштинску) принципијелну разлику између Његовог учења и паганског: `Не можете служити Богу и мамону… Тражите најпре Царство Божије и правду Његову, и све ово (земаљско) приложиће се вама (додаће се вама) (Матеј.6:24,33).“

По речима професора, све јереси, филозофије, организације и сви покрети потичу од јудаизма и од јереси јудејствујућих, против које је много говорио свети Јован Златоусти. Јерес јудејствујућих потиче од Јудејаца, који су постали хришћани, али су и даље јудествовали, тј. и даље су се држали јудаизма, иако су постали хришћани. Која је суштина јудаизма? Сам јудаизам по називу потиче од Јуде, једног од дванаест синова патријарха Јакова, званог Израиљ, а Јаков је био син Исаков и унук Аврамов. Од старог Јуде потиче царско племе код Јевреја, од Јуде потиче цар Давид, цар Соломон и остали цареви у Израиљу, па и Пресвета Богородица по Јоакиму потиче од старог Јуде, док по Ани она потиче од Арона, од свештеничког племена. Па пошто царско племе потиче од Јуде, због тога се и јудаизам бори за земаљско царство, и од те борбе за земаљско царство јевреји су дошли до пуног поклоњења мамону и до пуног материјализма, па кад је Господ заповедио: „Иштите најпре царство Божије и правду његову, и све ово (земаљско) ће се приложити вама (додати) (Мт.6:33).“ Tо је очигледно било против јудаизма и земаљског царства, за које се бори јудаизам. Због тога су Јевреји и одбацили и разапели Господа, због тога што је Он забрањивао њима работање мамону и борбу за земаљско царство, јер по називу јудаизам потиче од јудиног царског племена.

И шта ми видимо код Јевреја у Христово време? Потпуно ропство мамону и борба за земаљско царство и потпуни материјализам заслепили су очи јеврејима, па иако су они гледали многа чудеса и исцељења у време Спаситеља, они ништа нису видели, јер им је мамон заслепио очи. И шта говорити о Јеврејима, када је мамон заслепио очи и самом апостолу Јуди, који је био уз Спаситеља и гледао многа чудеса и исцељења, али ништа није видео, јер му је мамон заслепио очи. Стари Јуда само по називу и царском племену има везе са јудаизмом, док Јуда издајник заступао је јудаизам у пуном смислу, код њега је било потпуно поклоњење мамону и потпуни материјализам, тако да би могли рећи, да јудаизам само по називу потиче од старог Јуде, док у пуном смислу потиче од Јуде издајника. Па би могли рећи, да је Јуда издајник родоначелник јереси јудејствујућих, он се споља клањао Господу, а унутра се клањао мамону.

У 19-том и 20-том веку настала је борба између капитализма и комунизма, али у суштини и једни и други потичу од јудаизма и поклоњења мамону и чистог материјализма. И то је уобичајено да поклоници мамоне ратују међу собом ради богатства. Капитализам и по називу напомиње поклоњење мамону, а комунизам мало крије своје поклоњење мамону иза парола једнакости, братства и јединства. Главни проповедник у комунизму је Карл Маркс, пореклом Јеврејин, и право му је име Мозес Мордехај Леви. Он је у суштини говорио да друштвени односи зависе од богатства и богаћења (тј. од поклоњења мамону), па кад стари друштвени односи већ онемогућавају напредак богатства и богаћења, тада се они укидају и уводе се нови друштвени односи, који омогућавају напредак богатства и богаћења (тј. који омогућавају поклоњење мамону). Очигледно, и он и комунисти потпуно се држе јудаизма и поклоњења мамони и чистог материјализма.

Овако професор Осипов објашњава поклоњење мамону у јудаизму: „Код Јевреја се верује да богат човек праведник, а сиромашан човек то је грешник, јер Јевреји верују да Бог награђује праведника богатством, а грешника кажњава сиромаштвом“. Насупрот томе, Господ је говорио: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи богатоме ући у царство Божије“ (Мт.19:24). И свуда, кад Господ говори против богатства и богаташа, свуда изобличава поклонике мамону.

Такође, професор говори о хришћанству у Европи: „У новије време у Европи се појавио назив јудео-хришћанство и сви хришћани Европе, осим православних, називају се јудео-хришћани и то је потпуно тачно. Јер ако се хришћани Европе као и Јевреји клањају мамону и размишљају материјалистички, онда они потичу од јереси јудејствујућих, која одобрава поклоњење мамони и материјализам. Отуда назив јудео-хришћани одговара и једнима и другима, јер и једни и други размишљају материјалистички, и једни и други се клањају мамони, и једни и други су мамонци.“

Мамонци сада владају Црквом

Професор је објашњавао јерес јудејствујућих зато што се та јерес раширила свуда по Европи, па и код нас, и ми видимо да су многи пали у јерес јудејствујућих и многи размишљају материјалистички и клањају се мамонu. Мамонци су се толико умножили, да они сада очигледно владају Црквом, и будеш ли ти њих оптуживао за поклоњење мамони, очекуј прогон. Јер ако су они прогањали Христа, сигурно ће и тебе прогонити. Они су обавезно повезани са државним властима, то видимо и у Христово време. Јуда издајник је продао Христа својим мамонцима, а ови су предали Христа судији Пилату, а овај је опет захтевао суд од јеврејског народа, и на крају су сви они осудили Христа и разапели.

Мамонци се увек показују на јавном суду. Апостол Павле строго забрањује хришћанима да се суде ван Цркве, захтева изабране судије и јавни суд, и каже: „Зар нема међу вама ниједан мудар који може расудити међу браћом својом (1 Кор.6:5)?“ И опет заповеда: „Ако неко неће да ради (да дела), нека и не једе… Ако пак неко не послуша речи наше кроз посланицу, тога назначите и не мешајте се са њим, да би се посрамио; али га не рачунајте за непријатеља, него га уразумљујте као брата (поучавајте).“ (2Сол.3:14-15). Мамонци свакако спречавају избор у Цркви изабраних судија и јавни суд у Цркви, и разуме се зашто, пошто би и они могли да се нађу оптужени на том суду за своје поклоњење мамони. И да би се свако уверио, види, где је сада црквени суд? И види, где сада не владају мамонци у Цркви?

Раб Христов не робује мамону

На земљи су увек испитује вера сваког хришћанина и једино раб Христов има праву веру и исповеда Православље. Црквенословенска реч работати потиче од речи раб и значи робовати. Апостол Павле заповеда хришћанима и говори: „Купљени сте скупо (ценом), не будите раби људима (1Кор.7:23).“ То значи: ти можеш да служиш свакоме, али работати можеш само једном господару, по Јеванђељу или Богу или мамону. Можеш да служиш многима, можеш и да не знаш коме све служиш, јер си многима служио, али работати можеш само једном господару, или Богу или мамону. Пошто обично човек неће да буде раб Христов, онда да не би био раб мамону, зато мора по Богу да служи људима. Ту се види, због чега Бог присиљава човека да служи другим људима, јер ако не би служио другим људима, он би морао бити раб мамону. Једино раб Христов није раб мамону, јер ко је раб Христов по телу, тај не може бити никоме другоме раб, тај не може бити раб другима.

Види како Господ тачно говори: „Тога ради кажем вам: не брините се душом вашом, шта ћете јести, или шта пити; ни телом вашим, у шта ћете се обући.“ Душевна брига за тело, та брига „шта јести и пити и у шта се обући“, то је начелно поклоњење мамону.

А шта значи то не брините се душом вашом, шта ћете јести, или шта пити? Речено је душом својом, и то је душевна брига, то није телесна брига. Душевна брига је непотребна и претерана, а телесна брига је природна, тако би могли да расудимо. Господ забрањује ту непотребну душевну бригу, јер она води у ропство мамону. Раб Христов не сме да има ту душевну бригу, јер њега Господ храни и поји и одева. Против те душевне бриге Господ је рекао: „Неће једино о хлебу живети човек, но о сваком глаголу (речи), који исходи из уста Божијих (Мт.4:4).“ Јер човек живи душом, а не телом, па кад душа напусти тело, тада је тело мртво. Зато је речено, да душа не живи о хлебу као тело, него душа живи о сваком глаголу (речи), који исходи из уста Божијих.

Борба за веру