И војска се спрема за бунт: „Своја права мораћемо поново да тражимо на улици“

Осим лекара, просветара и социјалних радника, од јануара 2022. године повећање плата, од читавих седам одсто, чека и припаднике војске Србије.

О томе зашто је ово мизерно повећање уједно и понижење за војску, као и о бројним кризама у којима се налазе људи који раде при војсци Србије, о злоупотребама од стране политичара, а пре свега министара одбране, о највећим проблемима и обавезном војном року, који се потеже кад год кампања власти зашкрипи, у разговору за Нова.рс прича Новица Антић, председник Војног синдиката Србије (ВСС).

Какво је стање у војсци Србије током последњих неколико година?

Последњих пет година наша војска проживљава озбиљну кризу. Више пута смо упознали јавност са чињеницом да је у том периоду војску напустило око 10.000 професионалаца. Највећи проблеми су небрига о људима и непотизам, али и чињеница да је војска последњих година итекако политизована. Данас у војсци напредују политички подобни, а не способни и квалитетни кадрови. Најбољи пример је чињеница да је начелник ВМА пуковник, а његов заменик је генерал, апсурдно. Слично је и са директором ВБА, који је по политичкој подобности чак три пута незаконито ванредно унапређен за четири године, а то је човек који између осталог треба да сузбија незаконитости и криминал у систему одбране.

Шта су највећи проблеми припадника војске Србије?

Чак 80 одсто професионалних припадника Војске Србије данас прима плату мању од просечне. Трошкови превоза до посла и са посла плаћају им се у износу који својевољно одреди министар одбране, а у већини случајева није довољан да путујете ни половину месеца. Партиципацију за лечење у војним здравственим установама војници плаћају двоструко више него остали грађани. Ноћни и прековремени рад се не евидентира и не плаћа.

На школовања, усавршавања и у међународне мисије упућују се људи који су по вољи командантима. Имамо генерале који до пензије нису добили стан, док неки други, политички подобни, то питање решавају преко реда. Плату српског војника данас можете зарадити било где, са много мање психофизичког напрезања и стреса коме су запослени у војсци свакодневно изложени. .

Шта ће бити ако припадници војске изађу на улице да траже своја права и одбију послушност председнику, који је по Уставу и врховни командант?

Танка је линија између јавног показивања незадовољства, које међу професионалним припадницима војске неспорно постоји, и онога што се зове насилно рушење власти или војни пуч. То смо увек имали на уму када смо доносили одлуке о изласку на улицу и протесте. Оно што сигурно знамо је да ћемо увек бити уз свој народ. Ту нема компромиса.

Колико и како српски политичари злоупотребљавају војску?

Војска по свим истраживањима у српском друштву ужива углед већи од 75 одсто. То одлично знају политичари који зарад подизања свог рејтинга свакодневно злоупотребљавају војску, што је неуставно и незаконито. То је најчешће радио Александар Вулин, који је чак и на свом сајту имао, а и данас има, прилоге и спотове у којима доминира војска. Сетите се да је чак и једна од прослава његове странке организована о трошку војске и са војним конобарима. Исто данас ради и министар Стефановић, који користи званичан сајт Министарства одбране, за своје политичке памфлете и обрачуне са неистомишљеницима.

Поред тога, највећа злоупотреба долази од интересних група које свакодневно злоупотребљавају војску и њене припадника за стицање личне материјалне користи. То је случај са лобијем трговаца оружјем који војску и њене припаднике злоупотребљавају на разним маркетиншким представама званим “војне вежбе” које то свакако нису. Јавност је имала прилику да види шта се десило недавно на Пештеру, када је због непрописне употребе војних средстава борбене технике смртно страдао један наш колега, а великом броју других су животи били озбиљно угрожени.

Зашто су министри војске Србије људи који са војском немају никакве везе?

Чињеница да је особа која је избегавала војну обавезу, у време кад су његови вршњаци гинули за своју земљу, постала министар једне светски славне војске, која је изродила Мишића, Степу, Бојовића, Леовца и хероје са Паштрика и Кошара, јасно говори о степену понижења који сваки частан војник осећа, али и о његовом незаконитом служењу петнаестодневног војног рока, чиме је злоупотребио свој положај. Исто је и са особом која се директно доводи у везу са највећим и најмонструознијим криминалним аферама.

Замислите како нас због тога доживљавају у свету, на пример у Шведској, у којој министри подносе оставку због саобраћајног прекршаја. Да бисте се у Војсци Србије запослили као професионални војник, не смете да имате ни прекршај, а министри су нам људи којима се на терет стављају најтежа кривична дела и злоупотребе највиших државних функција. О степену дилетантизма и штете коју су својим незнањем, немањем ауторитета и угледа причинили нашој војсци сувишно је говорити.

Шта мислите о враћању обавезног војног рока о којем се поново “шушка”?

Када причамо о војном року, већина одмах помисли на војску коју смо имали деведесетих година прошлог века. Међутим, годинама уназад наша војска је потпуно професионална, устројена и организована по НАТО стандардима која по садашњој формацији не предвиђа могућност попуне оперативних јединица војницима, који служе војни рок. То питање захтева озбиљну расправу стручне јавности и измену великог броја државних и војних докумената, али и сета закона, на чему нико у Србији озбиљно не ради. Све то нам говори да је прича о враћању обавезног војног рока, само прича и још једна у низу злоупотреба војске у дневно-политички маркетинг, јер је то очигледно тренутно популарна тема.

Према интерном истраживању које је недавно спровео Војни синдикат Србије, новац који би се уложио у враћање редовног војног рока, био би више него довољан да се професионалцима у војсци толико подигне стандард да војни позив постане популарнији и привлачнији за младе. Данашња омладина има другачије животне навике и потребе, сигурни смо да многи од њих не би могли да се прилагоде војном колективу и задацима, због чега принцип добровољности мора бити изнад присиле која са собом неминовно доноси и бројне проблеме од којих смо се у војсци одавно одвикли.

Наша права тражићемо на улици, заједно са грађанима

Када ћете и како тражити своја права и примања од којих можете пристојно да живите?

Константно јавност информишемо о томе да нам прети ситуација у којој војска врло брзо неће моћи да одговори својој уставној улози. Делимично решење видимо у закључењу колективног уговора за запослене у одбрани, јер бисмо њиме са државом као послодавцем, јасно утврдили услове и права под којима раде професионалци у војсци. Највећи противници колективног уговора су високи официри и генерали у Министарству одбране, који то уопште не разумеју, а министри немају ни знања ни воље да се томе одупру. Како ствари стоје, све иде ка томе да ћемо у години која је пред нама, своја права морати поново да тражимо на улици, заједно са осталим обесправљеним грађанима.

Нова.рс