Љубичановић: Одбрана Устава од оваквих измена је одбрана грађана, државе и основних правних принципа

Поводом Референдума за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије, Уставом Републике Србије је одређено да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко слободно изабраних представника, а да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Устав даље одређује да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли и да је судска власт независна.

Такође, Устав одређује и да се судске одлуке доносе у име народа. Дакле, принцип независности судства произилази из основног принципа владавине права, из начела поделе власти, а подела власти се заснива на равнотежи и међусобној контроли.

Овакве принципе садрже и Устави модерних држава Европе, такозваних старих демократија.

Тако како је Уставом и одређено, са једне стране:

Народна скупштина искључиво на предлог Високог савета судства бира председника Врховног касационог суда, председнике судова и судије које се први пут бирају на судијску функцију, али одлуку о разрешењу судија и даљем каријерном напредовању доноси Високи савет судства;

персонална промена законодавне и извршне власти на редовним изборима, не узрокује и промену судске власти;

законодавна и извршна власт учествују у раду Високог савета судства заједно са представницима адвокатуре и професуре, али немају већину;

Парламент законима оснива и уређује организацију, надлежност и састав судова.

Са друге стране:

Управни суд контролише законитост управних одлука извршне власти и поништава их;

Управни суд контролише законитост избора за одборнике и народне посланике и поништава их;

Врховни касациони суд бира трећину судија Уставног суда;

Уставни суд, иако посебан државни орган ван судске власти, контролише уставност закона и других општих аката законодавне и извршне власти.

Тиме се реализује и одржава Уставом прокламована, а друштвено нужна, ранотежа и међусобна контрола три гране власти.

Народ је суверен

Он се из разлога целисходности одрекао дела своје власти и на државу је пренео, а држава своју вољу законима изражава, док су судије, како каже Монтескје, само „ уста закона“. Све три гране власти представљају органско биће државе и настале су на вољи и изворној власти народа. Отуда она одредница у Уставу да се пресуде доносе у име народа. Судије које не би бирао народ биле би лишене легитимитета да врше судску власт над тим грађанима, и то би представљало присвајање суверености од грађана и укидање државе засноване на начелима грађанске демократије и припадности европским принципима и вредностима.

У том смислу професор Слободан Јовановић овако је беседио: „ У демократији власт се може на више начина добити, али ауторитет, само на један, а то од народа“.

Независност судства представља стални идеал којем се вечито тежи у свим друштвима и њена суштина је у трајној борби за њу. За независност судства нису довољне регуле које то прокламују. Потребна је чврстина карактера судијиног и морална храброст да се одупре сваком притиску и сваком искушењу. Јер независност је својство нечије слободе од утицаја свих других приликом формирања мишљења и поступања.

Изопштењем народног представништва из поступка избора судија и председника судова и прописивањем да Високи савет судства сам бира судије, једној грани власти, судској власти, даје се самоуправа која заправо нарушава основни принцип владавине права – принцип поделе власти. Јер начела поделе власти нема без међусобне равнотеже и контроле све три гране власти. Механизам међусобне равнотеже и контроле три гране власти јесте тај који обезбеђује да начело поделе власти не остане пука прокламација. То су правне полуге које обезбеђују да се остварује циљ владавине права – заштита појединца од носиоца државне власти.

Све, сходно, важи и за предвиђења нова овлашћења Државног већа тужилаца.

Евентуалним потврђивањем на референдуму Акта о промени Устава којим би се фактички формирала четврта грана власти ван система међусобне равнотеже и контроле, која би сама себе бирала и разрешавала, формирала би се такозвана „држава судија“ која би друштво засновано на принципима демократије и владавини права враћала у регрес и продубљивала већ присутне друштвене аномалије од којих су корупција, недозвољени утицај капитала попут банкарског, утицај политике моћи, већ присутни.

Србији се с поља намећу она решења каквих у земљама одакле тражења стижу тога нема.

Друштвене промене су корисне ако су логичне, а логичне су ако воде у прогрес, а не регрес.

Због тога позивам грађане да на предстојећем референдуму за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије гласају против.

Драгослав Љубичановић / Нови Весник