Велики ресет -план отимања природе од стране глобалне елите

Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште ескпропријацијом, како би зауставиле производњу хране.

План „Великог ресета“ који је објавио председник Светског економског форума (СЕФ) Клаус Шваб предвиђа кардиналну промену светског друштвено-економског поретка. Шваб то назива преласком са старог капитализма на нови, „инклузивни“ капитализам, и ослобађањем човечанства од приватне својине. Међутим, ако су руски комунисти пре више од сто година укинули приватну својину над средствима за производњу, над опредмећеним капиталом, укинувши на тај начин и експлоатацију човека над човеком, глобалисти, данас, намеравају да укину личну својину, то јест, имовину која је намењена за задовољавање основних животних потреба – станове, куће, пољопривредно земљиште, одећу, кућне потрепштине итд.

Ида Аукен (Ida Auken) члан такозваног Савета за глобалну будућност градова и урбанизацију (Global Future Council on Cities and Urbanization), који функционише у оквирима Светског економског форума, ликујући објављује: „Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој град, тачније, наш град. Ја ништа не поседује. Немам аутомобил, немам кућу, немам технику, немам одећу.“

Шваб је много опрезнији у изјавама. У својој књизи „КОВИД-19: Велики ресет“ (2020. године) говори да људи, што је могуће пре, треба да се ослободе жеље за власништвом. У инклузивном капитализму човек мора да постане корисник. Ипак, права коришћења нема без права својине. Неко мора бити власник, крајњи управник имовине. Шваб замагљује ово питање, но из онога што је изложио јасно је да је крајњи власник – глобална елита.

Шачица људи („златни милион“) већ влада највећим делом објеката економске и социјалне инфраструктуре у свету. Она је овладала и објектима такозване интелектуалне својине, узела у своје руке велики део утробе Земље. „Златни милион“ жели да приватизује целу Васељену. О таквим безумницима писао је и совјетски писац научне фантастике Александар Бељајев у роману „Продавац ваздуха“ (први пут објављен 1929. године). Енглески бизнисмен Бејли организује, негде у Заполарју, на северу Јакутије, подземну фабрику за прераду атмосферског ваздуха. У фабрици је прво ваздух дељен на саставне компоненте (кисеоник, водоник, азот, хелијум) а онда се из њих добијао финални производ. На пример, азот се претвара у амонијак, азотну киселину и цијанамид. Основни производ је – куглица која садржи згуснут кубни километар атмосферског ваздуха. Бејли се спрема да изађе на тржиште са својим куглицама и другим производима, но ове планови, на срећу човечанства, нису реализовани – фабрику уништавају совјетски црвеноармејци.

Данас видимо да група супербогатих жели, у неком облику, да оствари Бејлијев неостварени план. Ови безумници теже да присвоје онај део природе који до данашњих дана није давао никакав профит, то јест, тај део природе треба неизоставно приватизовати и укључити у тржишне односе. Тада ће власт глобалне елите над светом бити ненарушива.

У издању Natural News 29. децембра 2021. појавио се чланак „Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“(Globalist corporations begin seizing farmland in America under eminent domain, to halt food production in the name of fighting climate change). У чланку се говори да ће се у догледно време у свету појавити компаније које ће пружати „екосистемске услуге“ (ecosystem services). Екосистеми су природне фабрике које апсорбују угљен-диоксид и друге гасове „стаклене баште“ , прерађују прљаву отпадну воду дајући, на крају процеса, кисеоник и чисту питку воду. При томе чувају биоразноликост, генетске кодове животињских (фауна) и биљних (флора) врста. А ови кодови могу затребати у решавању сложених задатака из сфере биотехнологије и генетском ижењерингу.

Присталице развоја тржишта „екосистемских услуга“ тврде да је први услов за стварање таквог тржишта успостављање јасно одређених права својине над природним објектима (екосистемима). „Ничија својина“ или својина у рукама „неодговорних субјеката“ ствара ризик од уништења екосистема. Својина над природним ресурсима екосистемског карактера треба да да буде у рукама врло „одговорних“ привредних субјеката. Њихова усклађеност са најстрожијим нормама потврђиваће… берзе.

Привредни субјекти новoг типа већ су добили свој назив: „Компаније за природне ресурсе“ (Natural Asset Companies, NAC). Оне би требалo да постану комерцијалне структуре које остварују профит продајом „екосистемских роба и услуга“, таквих као што је апсорпција „гасова стаклене баште“, затим, продаја кисеоника, чисте воде… Што се тиче генофонда који се налази у приватизованом екосистему, биолошке и друге компаније могу се њиме користити када прибаве лиценцу за одговарајућу „интелектуалну својину“. Власници генетски и других информација које се односе на флору и фауну дивље природе, могу бити само „компаније за природне ресурсе“. Сви остали су корисници, који то коришћење плаћају.

Опис модерног пројекта „екосистемске економије“ и „екосистемског тржишта“ може изгледати као бунцање лудака, на чијем фону бледи литерарна фантазија Александра Бељајева. Ипак, наведени пројекат није фантазија. Он је део плана Великог ресета. На сајту Њујоршке берзе (NYSE) већ се појавила страница посвећена компанијама за природне ресурсе.

Читамо: „За решење веома сложених проблема везаних za промену климе и прелазак на одрживу економију, NYSE и Intrinsic Exchange Group (IEG) први уводе нову класу имовине засновану на природи и предностима које даје природа (такозване екосистемске услуге). NAC (компанија за природне ресурсе) ће одражавати унутрашњу и производну вредност природе и омогућити штедњу утемељену на животно важним добрима, која леже у темељима целокупне наше економије и омогућавају живот на Земљи. Примери природних актива које могу имати корист од NAC структура укључују пределе као што су шуме, мочварна подручја, коралне гребене, а такође и обрадиво земљиште, рецимо фарме“. У тексту се још пише да комерцијални потенцијал природних добара износи 125 трилиона долара годишње у облику глобалних екосистемских роба и услуга, као што је везивање угљеника, биоразноликост и чиста вода.

Да би разумели колико су високи улози аутора пројекта стварања тржишта екосистемских услуга, напоменућу да је укупна вредност продате сирове нафtе и природног гаса у свету крајем 2020. године износила само 4,68 трилиона долара.

Горе поменута стурктура Intrinsic Exchange Group (IEG) закључила је у септембру 2021. године споразум са Њујоршком берзом о оснивању „корпорација за природне ресурсе“ и њихово довођење на берзу. NYSE поседује мањински пакет акција IEG. Последњу групу или партнерство чине: Међуамеричка банка за развој, Фонд Рокфелер и Aberdare Ventures. IEG је основао 2017. године предузетник и заштитник природне средине Даглас Егер (Douglas R. Eger). Он је као генерални директор IEG коментарисао септембарски споразум: „Заједно ће IEG и NYSE омогућити инвеститорима приступ природним богатствима, што ће преобразити нашу индустријску економију и учинити је још праведнијом.“

IEG је већ разрадила методе мерења еколошких показатеља компанија за природне ресурсе и њиховог превођења у вредносни израз. Међу њима су такви (показатељи) као што су продаја услуга екосистема и природни капитал. Ови показатељи допуњавају традиционалне показатеље делатности компанија. Њујоршка берза је у четвртом кварталу 2021. године припремила листинг стандарда и рачуноводствене извештаје за компаније за природне ресурсе и предала их Комисији за вредносне папире и берзама САД (SEC). Очекује се да почетком 2022. SEC одобри достављену документацију и у 2022. на берзама ће се појавити прве компаније за природне ресурсе.

Као што се може видети из докумената IEG и NYSE стварање компанија за природне ресурсе почиње стицањем земље која поседује потенцијал да генерише екосистемске услуге: „Компаније за природне ресурсе су одржива предузећа која поседују права да пружају екоситемске услуге, произведене на природном, радном или хибридном земљишту“. Под „природним“ се подразумева земљиште које није загађено пољопривредном или другом човековом делатношћу. „Радна“ су земљишта која се тренутно активно користе. Првенствено је реч о пољопривредном земљишту. Њима је могуће променити намену: од производње пољопривредних производа на давање екосистемских услуга. „Хибридно“ земљиште је оно које делом припада првом, делом другом типу.

Низ милијардера се већ укључио у куповину земље, приступивши тако акупмулацији „природног капитала“ и конверзији својих виртуелних (финансијских) актива у физичку активу, имовину – земљу.

У САД се најчешће као главни купац земље помиње Бил Гејтс, највећи поседник пољопривредног земљишта у Америци (у терминологији IEG и NYSE – „радна земља“). Укупно Гејтс поседује око 242.000 акри (acre) на целој територији САД. То је скоро 100.000 хектара. Ипак, Гејтс није највећи земљопоседник у САД. Прво место међу милијардерима који су специјализовани за куповину „природне земље“ припада медијском магнату Џону К. Мелоуну (2,2 милиона акри у ранчевима и шумама). На другом месту је оснивач CNN-a Тед Тарнер (2 милиона акри првенствено дивље природе). Брзо расту инвестиције у земљу и оснивача Амазона Џефа Безоса.

Американце веома брине куповина земље од стране милијардера. Пре свега зато што нови феудалци Америке могу започети пренамену коришћења стечених парцела.

Поновићу још једном наслов поменутог чланка објављеног у Natural New: „Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“. Наслов говори сам за себе. Коментари су сувишни.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Превод:Александар Мирковић/Борба за истину