ЗЛИКОВЦИ СЕ ХВАЛЕ ЈЕР НИСУ У ЗАТВОРУ Шта се крије иза стравичног сведочења Фадиле Мујић о масакру у Кравици?
(фото:Принтскрин)
Искуство да Хашки суд није процесуирао злочине над Србима, да су сви оптужени ослобођени, да амбасадори западних земаља не долазе на комеморације, да их глобални медији прећуткују, а високи представници игноришу, довело је дотле да се бошњачки зликовци хвале злочинима, а ускоро ће почети и да их измишљају да би међу својима постали већи јунаци.
Овако политиколог и члан Сената Републике Српске Ненад Кецмановић коментарише интервју Фадиле Мујић о злочину у Кравици, који је јавно сведочење о том масакру, у ком је убијено 49 цивила.
Чињеница да после скоро 29 година нико није одговарао за ово брутално убиство за Кецмановића није ништа чудно јер „нису све жртве исте.
„Они то тумаче у другачијем кључу: Срби су били агресори, а Бошњаци жртве, Срби су систематски вршили злочине, а Бошњаци само инцидентно и у самоодбрани. Дакле, за њих ни све жртве нису исте. Чињеница да су бројчано више страдали не значи да су били мање криви“ – каже он.
Управо због тога професор и не очекује да ће одлука Тужилаштва БиХ да се преиспита сведочење Мујићеве донети нешто конкретно. Како каже, прихватање злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима релативизовала би бошњачко страдање у Сребреници.
И Линта реаговао: Тужилаштво да испита Мујићеву у вези са злочином у Кравици
„Треба створити слику грађанског рата у ком је једна страна свирепо убијала, а друга скрштених руку чекала да буде убијена. Чињенице су, међутим, незгодне. Већ у мају 1992. ратна пропаганда је из Сарајева лансирала вест да су „србо-четници“ и „југо армада“ побили 300 хиљада муслимана. По завршетку рата једна независна комисија којом је руководио Бошњак утврдила је да укупан број жртава на све три стране не прелази 100.000 и да су пропорционалне националној структури становништва. Такође, етничко чишћење је приказано као једнострано, српски специјалитет. А онда је попис 2013. показао да је у односу на предратно стање већи мањак Срба у Федерацији него Бошњака и Хрвата у Српској. Хашки трибунал, Уставни суд, а недавно и Инцков закон, треба да за век и векова ураме слику о рату у БиХ“ – напомиње Кецмановић.
Према његовим речима, једини начин да и српске жртве добију правду је враћање надлежности Републици Српској.
„За разлику од осталих надлежности, Уставни суд БиХ јесте изворна дејтонска категорија, али је то напросто бошњачки суд за Србе и делује по моделу Хашког трибунала. Пристрасно суде, готово без изузетка у корист бошњачке стране. Троје иностраних с двоје бошњачких судија држе контролни пакет. Два Хрвата и два Србина, и када су јединствени у гласању, остају у мањини. Српска томе мора стати у крај, иначе ће нестати као мехур од сапунице.
Ало
Бонус видео
